Osnivač prve bitcoin menjačnice u Hrvatskoj: samo prošle godine zaradili su preko 811 000 evra
Često ga pitaju za investicioni savet o bitcoinu, ali na takva pitanja ne odgovara.
Da zna, kaže, i sam bi davno investirao; on to smatra lutrijom i zato nije ulagao u bitcoine. Samo ih kupuje i prodaje preko svoje menjačnice koju je osnovao početkom 2014. godine. Njegov Electrocoin je bio prva, a sada je i najveća hrvatska menjačnica bitcoina.
Nikola Škorić (35) je i među osnivačima hrvatske Udruge blockchain i kriptovalute koja s partnerima iz Slovenije i Srbije u Zagrebu početkom juna organiyuje Balkan ICO Express & Blockchain Meetup. Očekuju da će se tu predstaviti 12 novih regionalnih projekata koji bi se mogli finansirati kroz proces koji se naziva ICO (Initial Coin Offering), a u pitanju je izdavanje digitalnih ili kripto tokena.
Diplomirao je računarstvo 2007. godine na zagrebačkom FER-u, a diplomski rad bio mu je na temu kriptografije jer ga je oduvijek zanimalo razbijanje šifri. No, ima i drugu ljubav, nuklearnu fiziku. Dobio je tako studentsku stipendiju NE Krško te je tamo po završetku studiranja i radio sve dok ga nije oduševila blockchain tehnologija. Pročitao je “whitepaper” Satoshija Nakamota, prvi dokument u kojem se spominje reč bitcoin iz 2008. godine, što je bio pdf na devet stranica, na osnovi kojeg je Nakamoto iduće godine pustio u svet bitcoin, i to je za Škorića bilo to. Počeo je i sam eksperimentisati jer, kako kaže, povijest razvoja tehnologije je istorija razvoja iznenađenja.
Bitcoin svakako spada u obe kategorije, a stalno iznenađuje skokovima cene. Nisu stoga retki oni koji misle da će u skoroj budućnosti doseći vrednost od 100 hiljada dolara, kao ni oni koji prognoziraju da će pasti na nula. Sve opcije su otvorene.
Čime vas je privukao blockchain i bitcoin pa ste na kraju otvorili i menjačnicu?
– Fascinirao me potencijal te tehnologije. Do 2008./2009. nije postojalo rešenje za problem decentralizovanog novca, a to je izrazito težak problem koji mi u matematici zovemo problem bizantinskih generala, kad tri nezavisna aktera trebaju postići konsenzus, šalju međusobno glasnike i nikako da se dogovore. Taj problem rešio je Satoshi Nakamoto u svom whitepaperu. Tada nisam mislio da to može imati veliku primenu, da će doživeti ovakvu eksploziju. Otprilike 2013. godine sam kupio prve bitcoine, za 100 kuna. Bilo je prilično komplikovano i sporo. Trebalo je ići u banku, poslati međunarodni transfer u Poljsku, gdje se to menjalo u zlote, jer je tada najpopularnija bitcoin berza MtGox imala račun u banci u Poljskoj, a to se onda slalo na njihov web site…
Tada su bitcoine uglavnom kupovali tehnički potkovani ljudi i njima je bilo potpuno normalno da koriste berze, ali sve više je bilo onih koji su to hteli samo kupiti, ali jednostavnije. Mene je sve što se potom s tim dogodilo iznenadilo. Odmah sam vidio tehničku lepotu blockchaina i bitcoina, ali nikad nisam razumio želju da se kupuje spekulativna kriptovaluta. Gledao sam svoje klijente i mislio – mene to ne interesira kao ulaganje, ja ću probati sagraditi nešto drugo.
Što ste vi napravili drukčije, što vas je motivisalo? I u čemu je razlika između bitcoin berze i menjačnice?
– Kad dođete na našu web stranicu, vi kupujete bitcoin od nas, po ceni koju mi definišemo. Berza je firma koja služi za spajanje ljudi koji jedni drugima nude bitcoine.
Motivisala me činjenica da ta zaista interesantna tehnologija ima primenu u stvarnom svetu, da postoje ljudi koji to zbilja koriste. Blockchain ima razne potencijale, no nevidljiva ruka tržišta je odlučila da će prva kvalitetna, raširena primena biti upravo plaćanje.
Ja sam 2014. godine kupio jedan tablet bitcoinom i shvatio: Da, ok, ovo je postala upotrebljiva platna mreža, ljudi će kroz par godina bitcoin početi koristiti kao platnu mrežu. To mi je bila vizija. Kako ne postoji usluga u Hrvatskoj koja ljudima omogućuje da jednostavno dođu do bitcoina kako bi mogli plaćati na internetu, rekao sam: Hajde da budem tu neki kotačić. Kriptovalute imaju, ako ih gledamo isključivo kao platnu mrežu, ogroman potencijal. Na primer, više od polovice svetskog stanovništva nema kvalitetan pristup bankovnim uslugama…
Bitcoin se nije razvio u skladu s vašom vizijom.
– Vizija bitcoina kao platne mreže nije se ostvarila. Umesto programabilnog novca, završili smo u investicijskoj groznici, a ona, po meni, radi više štete nego koristi. Ja na to gledam kao dobitak na lotu. Naravno, ima ljudi koji jako dobro razumiju grafove, kretanje bitcoina i koji su na bitcoinu jako dobro zaradili jer su trošili 14 sati dnevno na gledanje tih grafova. Kao i na bilo kojoj burzi. To su trejderi, profesionalci, oni su zaradili, oni će zaraditi na bilo čemu, pa i na svinjskim polovicama.
No, taj rast cijene bitcoina je stvorio i neku famu među ljudima da samo ubaciš novac, sjediš i gledaš kako raste. To nije nešto što me preterano usrećuje.
Kakav je profil vaših korisnika? Jesu li među njima i firme?
– Nismo radili istraživanja o profilu korisnika. Ima ljudi koji kupuju za 100 kuna, jer to samo žele isprobati, do onih koji kupuju za stotine hiljada kuna, a ima i firmi, ali mi o našim korisnicima nemamo puno podataka. I dok nije bilo GDPR-a pitanje ličnih podataka bilo je dosta osetljivo. U pitanju je novac. Mi smo skoro pa finansijska institucija. Bitcoin nije definisan kao novac, ali može se i tako koristiti. Uvek smo se trudili tome pristupati tako da anticipiramo regulativu i da ne prikupljamo mnogo podataka o klijentima.
Što znate o njima?
– Znamo email adrese i brojeve bankovnih računa. To je to. Minimum.
Kupuju li kod vas i veći bitcoin investitori?
– Dosta velikih investitora kupuje i prodaje preko nas jer mi izdajemo račun, što im je bitno zbog poreznika. Jer kako da plate porez na kapitalnu dobit, što da pokažu ako trguju preko berze? Neki isprint? Ovako imaju račun. Takođe, ako tvrtka kupi bitcoine, treba joj R1 račun, radi knjiženja.
novac.hr
