Novac mu nije problem. Jedino što ga zanima je dobra poslovna ideja, biznis koji ima perspektivu i odlučnost da se posao dalje razvija.
On je Masayoshi Son, japanski preduzetnik, koji je osnovao Vision Fund, svojevrsni venture capital fond, kojeg su mnogi već prozvali “najmoćnijim ulagačem našeg sveta”.
Ne bez razloga! U kratko vrijeme svoga postojanja, Vision Fund izrastao je u jedan od najvažnijih finansera start upa u svetu. Podaci koje je izneo ugledni londonski The Economist govore da je Vision Fund dosad investirao u 24 kompanije, a vrednost njegovih ulaganja procenjuje se na čak oko 30 milijardi američkih dolara, što je samo tri milijarde dolara manje od ukupnih ulaganja američkih venture capital fondova u prošloj godini. Među kompanijama u koje je investirao su i Arm, WeWork, Nvidia, Fanatics, Improbable, Auto1, Compass, OYO Rooms, Wag!, Plenty, Mapbox i Brain Corp. Popis tu, međutim, nije ni približno gotov. Vision Fund ulaže u kompanije duž sveta, posebno u evropske i azijske. Njegov je kapital prisutan u raznim delatnostima – od IT sektora, preko osiguranja, biotehnologije i automobila, pa do nekretnina.
I dolazak do potrebnog kapitala za konvencionalne je predduzetnike pomalo je neobičan. Sve obično kreće uspostavom videokonferencijske veze s Tokijom. Nakon što desetak minuta odsluša što mu sugovornik ima za reći, Son obično prekida razgovor i kaže sagovorniku s druge strane:
Sonovo kraljevstvo
“Sonovo kraljevstvo”, kako su ga prozvali zapadni mediji, stremi visoko. Samo mu je nebo granica, moglo bi se reći. Svojevrsna m je baza japanski SoftBank, koji je u njega uložio 28 milijardi dolara, a nadogradila ga je bliskoistočna elita, koja je sve svesnija da budućnost neće moći graditi samo na nafti i energetici. Prvi koji je to shvatio i upustio se u biznis sa Sonom bio je saudijski krunski princ Muhammad bin Salman, čiji je cilj diversificiranje saudijske ekonomije, još uvek previše zavisne o nafti: odmah po posetu Sona Saudijskoj Arabiji, saudijski je Fond za javne investicije u Vision Fund uložio 45 milijardi dolara. To je gotovo pola novca kojeg je Vision Fund dosad uspeo prikupiti. Usledile su druge investicije, među kojima je 28 milijardi dolara jednog fonda iz Abu Dhabija, potom pet milijardi iz Applea i još sedam milijardi dolara od raznih nepoznatih ulagača.
Što je u fokusu Vision Funda? Na prvom mestu su ulaganja u savremene tehnologije, među kojima je i “internet stvari”, virtuelna stvarnost i robotika. Na drugom su mestu ulaganja u već postojeće industrije, poput prometa, logistike i nekretnina, uz uslov da ih se nadograđuje novim tehnologijama. Treće mesto na njihovom ulagačkom popisu drže tehnologije, mediji i telekomi. Osim samog finansiranja, u Vision Fundu se hvale i međusobnim umrežavanjem “porodica kompanija” koju stvaraju, a posebno razvojem odnosa između evropskih i azijskih firmi.
“Ako je Steve Jobs u Apple unio razumevanje tehnologije i umjetnosti, moja je formula tehnologija plus finansije”, riječi su kojima Son, prema tvrdnjama upućenih, opisuje svoju poslovnu filozofiju.
Previsoki ciljevi?
Ipak, njegov poslovni poduhvat nije lišen rizika. Po mišljenju mnogih, piše The Economist, Son je ciljeve postavio previsoko. Naime, u venture capital biznisu očekuje se da će se početno ulaganje višestruko isplatiti, no valja znati da mnogi od projekata ne uspevaju. Ili, drugim rečima, od 50 investicija, velike su šanse da će se njih 20 pokazati promašenim, a 20 bi moglo rezultirati samo malim ili umerenim povratom ulaganja. Stvarnu zaradu u takvom primeru, dakle, generiše 10 projekata. A, tržište za plasman novca je ograničeno i na njemu vlada velika konkurencija. To znači da su i šanse za stvarnu zaradu puno manje nego što na prvi pogled to može izgledati.
Kao drugu moguću prepreku razvoju Vision Funda u britanskom nedeljniku navode povezanost tog fonda i SoftBanka. Iza SoftBanka je, naime, već duža istorija uspona i padova. Na primer, SoftBank je na prelazu iz 20. u 21. vek već ulagao u IT kompanije i imao je u tome velikih uspeha. No, taj je uspeh bio kratkoročan, budući da je krah ‘Dotcom’ tržišta 2001. izbrisao čak 99 posto vrednosti SoftBanka, podsećaju u The Economistu. Pa ipak, ulaganje u Alibabu pokazalo mu se jako dobrim poslovnim poduhvatom.
Treću prepreku razvoju Vision Funda analitičari pronalaze u složenim geopolitičkim odnosima, posebno između Kine i SAD-a. Upravo su kineske tvrtke među onima koje očekuju finansijsku inekciju Vision Funda. No, kineske kompanije, upozoravaju, svako malo su na udaru administracije Donalda Trumpa.
