Novi propisi donose jeftinije plaćanje karticama građanima Srbije
S druge strane banke će uz tekući račun besplatno morati da izdaju domaće kartice. Konačan rezultat trebalo bi da bude manje korišćenje gotovine što je trend u celom svetu.
Koliko puta su vas trgovac ili konobar pitali da li plaćate kešom ili karticom. Možda vam je čudno. Njima nije, jer za razliku od velikih trgovina gde je keš problem, malim igračima kartica poskupljuje robu i uslugu. I to svaki put kad prime karticu pa neki čak, mimo zakona, uračunavaju i veću cenu.
“Za plaćanje karticama provizija banke je od jedan i po odsto do tri, sada mi imamo maržiranje kod nekih proizvoda pet odsto. Znači mi bi mogli da budemo konkurentniji na tržištu”, kaže Zoran Martinović, trgovac iz Beograda.
To bi uskoro trebalo da se promeni. Centralna banka je dala rok bankama od šest meseci da provizije prepolove,na 0,5 odsto za debitne, odnosno za kreditne kartice 0,6 procenata, a da ih zatim svedu na nivo kakav je u Evropskoj Uniji. A to znači da provizije mogu da budu do 0,2 odsto za plaćanje debitnom karticom, a do 0,3 odsto na transakcije kreditniim karticama.
“Međubankarske naknade koje propisuju internacionalni kartični sistemi za Srbiju su među najvišim u Evropi.Trenutno iznose najmanje 0,9 do jedan odsto za transakcije dok za pojedine transakcije i proizvode idu do dva procenta”, kaže Jorgovanka Tabaković, guverner NBS.
Slične mere smanjenja provizija uvedene su pre dve godine u zemljama Evropske unije povećale su broj terminala za plaćanje karticama za oko 11 odsto, a transakcija karticama za oko 12 procenata.
“Što se tiče pojeftinjenja transakcija definitivno hoće. Mi smo mislili da je ipak prerano došlo do toga jer ni sama Evropska unija nije uvidela kakvi su efekti zakona usvojenih pre dve godine”, kaže Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke.
Centralna banka ide i korak dalje. Stimuliše korišćenje domaćih kartica kakva je “dina”.
“Zato smo predložili da uvođenje obaveze bankama i drugim pružaocima platnih usluga da besplatno uz tekući račun svakom korisniku izdaju karticu za koju se obrada netiranje i poravnanje svih transakcija obavlja u platnom sistemu u zemlji Srbiji”, kaže guvernerka Tabaković.
S bankama se konsultovalo oko zakona, ali i za njih ima iznenađujućih rešenja.
Problem za banke predstavlja predloženo rešenje da se prethodno mora izdati kartica koja se procesuira u domaćem platnom sistemu, kaže predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke.
Izdavaoci stranih kartica imali su priliku da Narodnoj banci kažu šta misle o novinama jer je javna rasprava trajala više od godinu dana, ali dok iz sistema “Visa” kartica još nema komentara, oglasilili su se iz “MasterCarda”.
Veruju da će njihov poslovni model omogućiti da nastave da korisnicima pružaju inovativna rešenja u okvirima nove regulative i pod izmenjenim uslovima za obavljanje elektronskih plaćanja.
