Direktor Visa: Bezgotovinsko plaćanje u Srbiji raste

Istraživanja pokazuju da će do 2022. u Evropi biti više bezgotovinskih transakcija od onih koje podrazumevaju gotovinu.

U Srbiji oko 23 odsto građana prilikom plaćanja prednost daje karticama i to sugeriše da postoji prostor za podsticanje bezgotovinskog plaćanja, kao dobrog načina za suzbijanja sive ekonomije.

O tome kakvi su trendovi bezgotovinskog plaćanja u Srbiji i kakve nas promene očekuju u budućnosti, za infobiz govorio je generarlni direktor kompanije Visa za jugoistočnu Evropu Vladimir Đorđević.

Sve više govorimo o internet of things. Možete li nam objasniti gde je budućnost bezgotovinskog plaćanja u tom aspektu?

“Internet of things je globalni fenomen, a predviđanja su da će do 2020. postojati 20 milijardi povezanih uređaja na svetu. internet of things su svi uređaji koji su povezani na internet i komuniciraju. Visa u tom fenomenu zauzima bitno mesto, jer u saradnji sa partnerima, proizvođačima uređaja omogućujemo uvođenje platne funkcije u svaki od uređaja. To znači da automobil može da plati gorivo, parking i da komunicira sa benzinskom pumpom. Vaš frižider može da prepozna koje vam namirnice nedostaju i da tu namirnicu naruči i plati.

Gde je Srbija na mapi zemalja koje koriste bezgotovinski i beskontaktni način plaćanja?

“U Srbiji je situacija sledeća – ja mogu s ponosom da kažem da se iz godine u godinu bezgotovinska plaćanja povećavaju. Samo što se Vise tiče, mi imamo rast od 25 odsto na godišnjem nivou, u plaćanjima na prodajnim mestima. Keš polako počinje da biva sekundarno sredstvo plaćanja, a povrh toga je upravo beskontaktno plaćanje koje postaje sve više zastupljeno. Trenutno beležimo cifru od 40 odsto Visa kartica na teritoriji Srbiji koje je beskontaktno.

Koja je korist građana, trgovaca i države prilikom takvog načina plaćanja?

“To je tržišna utakmica, svakako mora da postoji balans. Rast u mnogome demantuje da tu postoji neki disbalans. Trgovci su prepoznali beneficije od prihvata kartica, sa manje keša pri sebi, keš je skup, takođe, i to trgovci znaju. U krajnjoj liniji, da se malo našalimo, kartica je i dosta čistija i bakteriološki ispravnija od samog keša. Transparentnost pri plaćanju, veći procenat naplate poreza za državu, finansijska inkluzija, gde ljudi koji nemaju pristup finansijskim institucijama, dođu do njih”.

 

Izvor: N1

Check Also

Niče jedna od najvećih investicija u Srbiji vredna milijardu dinara

Postavljanjem kamena-temeljca, otpočela je prva faza radova na izgradnji Akva parka i spa centra na …