Bogataši u bunkerima u planinama sakrili 10 milijardi bitcoina

Njegov start-up “Xapo” izgradio je veliku mrežu podzemnih bunkera, trezora, za čuvanje bitcoina na pet kontinenata, uključujući i jedan koji se nalazi u nekadašnjem švajcarskom vojnom bunkeru. “Xapo” je poznat po dugoj listi klijenata i velikoj brizi o sigurnosti, ali i dalje nije poznato – koliko se digitalnog novca nalazi u njihovim bunkerima?

Njihovi klijenti reći će da je u pitanju oko 10 milijardi dolara u bitcoinu, ali teško je znati njegovu pravu vrednost, s obzirom da cena bitcoina varira. U njihovi rukama se nalazi ključ za oko sedam odsto svetskog tržišta bitcoina. To je izuzetan podatak za kompaniju ‘staru’ samo četiri godine koja po tim procenama ima više depozita od 98 odsto od 5.670 banaka u SAD.

Čuvari imaju posebnu regulaciju. Njihov švajcarski posao nadgleda Financial Services Standards Association, koja proverava članove kako bi saznala odgovaraju li njihovim strogim pravilima protiv pranja novca. Usluga američkim klijentima omogućena je i kroz korporaciju iz Delawera, koja je registrovana pri američkoj Treasury Department’s Financial Crimes Enforcement mreži, a licencirana je u nekoliko država.

Casares je preduzetnik, koji je probudio interes Silicijumske doline za bitcoin i zaradio među svojim sledbenicima i velikim investicionim kompanijama, kao što su Grayscale i CoinShares.

“Oni koji sami nemaju ključeve digitalnog bogatstva, ključeve su predali u ruke “Xapa”. Nema tog novca zbog kojeg bi ga čuvao u banci”, rekao je Ryan Radloff iz CoinSharesa, koji u njihovim trezorima skriva više od 500 miliona dolara vrednih bitcoina.

Lista onih koji ih podržavaju, milijardera, uključuje i LinkedIn, na čelu s njihovim suosnivačem Reidom Hoffmanom i bivšim wall street trgovcem Mikeom Novogratzom, koji je trenutno u procesu kreiranja svoje trgovačke banke kriptovaluta. Oni predviđaju da će bitcoin ostati tu zauvek, a njihov najveći strah je – njegova krađa.

Prvo i možda najvažnije pravilo posedovanja bitcoina je da se posebno osigura privatni ključ – kod koji omogućuje trošenje bitcoina. Ako se ključa dokopaju kradljivci, u trenutku možete ostati bez svega, a šanse da će vam se ukradeni bitcoini vratiti su gotovo nikakve.

Ako vam je ključ povezan s uređajem povezanim s internetom, iako je to jako praktično, zapravo je jako rizično, jer su se hakeri pokazali jako snalažljivima i bez problema će doći do podataka.

Najpopularnija alternativa je ‘hladno spremište’, čiji se ključ nalazi na izvanmrežnom uređaju – USB sticku. Međutim, rizik i dalje ostaje, umešni hakeri u stanju su postaviti zamke na računaru kako bi osigurali pristup ‘spremištima’, odmah u trenutku povezivanja na internet, piše Bloomberg.

“Xapo” nudi rešenje za čuvanje vrednih bitcoina duboko u podnožju planina sa snažnom sigurnosnom mrežom, prenosi Express.

“Oni su prvi koji su prepoznali koliko je važna uloga obezbeđivanja i sigurnosnih funkcija”, rekao je Hoffman, čija je kapitalna kompanija Greylock Partners u “Xapo” u 2014. godini uložila 20 milijuna dolara, i to samo nekoliko godina nakon što ga je Casares nagovorio na kupovinu prvog bitcoina.

U “Xapu” je potrebno oko dva dan da se bitcoini izvuče, a proces uključuje proveru klijentovog identiteta i autorizaciju zahteva pre nego se transakcije uz privatne ključeve s različitih lokacija i odobre. Kako bi transakcija bila autorizovana potrebna su odobrenja s tri različite strane. Kompanija svojim klijentima, takođe, nudi i mogućnost prodaje i kupovine bitcoina, a kreirali su i prvu debitnu karticu za trošenje.

Casares je svoj uticaj proširio i po finansijskim i bankarskim krugovima. U savetničkom timu nalazi se i bivši sekretar američkog ministarstva finansija Larry Summers.

Međutim, nisu svi tako lako prihvatili “Xapo”. Poznat je primer kanadske prve registrovane kripto kompanije, First Block Capital, koji su “Xapo” odabrali nakon više meseci pregovora, i nakon što su posetili njihov trezor u Švajcarskoj.

“Svaki deo njihovog DNK je sigurnosno opremljen”, rekao je Sean Clark, osnivač ove kanadske kompanije. Naglasio je da sigurnosni sistem u trezoru uključuje i skenere otiska prsta opremljene sa čitačem pulsa, kako bi se sprečila mogućnost korištenja npr. amputirane ruke.

Životna misija Casaresa je bitcoin. Ovaj argentinac rođen je na farmi ovaca u argentinskoj regiji Patagonija, a već od najranije dobi osetio je moć inflacije na svojoj koži. Upravo finansijska nesigurnost podstakla ga je na osnivanje niza finansijsko tehnoloških startupova koji su mu osigurali milione i pre nego što se počeo baviti bitcoinom.

Prodao je 75 odsto “Patagona”, latinsko američkog finansijskog web portala, za 529 miliona dolara u 2000. godini, a 13 godina kasnije i digitalni Lemon za 43 miliona dolara, a sve kako bi se mogao fokusirati na kriptovalute. I već je tada bio jedan od velikih vlasnika bitcoina.