Ne misle svi da su metode najuspešnijeg svetskog investitora najbolje za ekonomiju SAD-a

Za investiranje nije ključno proceniti koliko će neka industrija uticati na društvo ili koliko će rasti, nego odrediti kompetitivne prednosti kompanije i, iznad svega, trajnost tih prednosti.

Proizvodi ili usluge koji imaju široke, održive opkope oko sebe ulagačima će pružiti najviše.

To je maksima Warrena Buffetta (87), jednog od najbogatijih i najuspešnijih investitora na svetu, koju je iznio još potkraj 90-ih u intervjuu za magazin Fortune. Dokazao je da je vrlo efikasna, a ona je bila u vazduhu i ovog vikenda, na skupštini deoničara Berkshire Hathawaya kada je satima odgovarao na pitanja pred 42 hiljade deoničara i nekoliko miliona gledalaca preko streaminga na stranici Yahoo Finance. To je bio, kako već tradicionalno skup nazivaju američki mediji, Woodstock za kapitaliste.

Imovinu mu Forbes, koji Buffetta svrstava na treće mesto po bogatstvu na svetu, trenutno procenjuje na oko 83 milijarde dolara, a njegove se reči u investicijskoj zajednici u Americi i šire vrlo pomno slušaju. Zovu ga i Prorok iz Omahe (Oracle of Omaha), po gradu gde je sedište holdinga Berkshire Hathaway, te se ističe kako je bogatstvo stvorio praktično ni iz čega, samo zahvaljujući mudrosti i šarmu, nizom preuzimanja. Nije pohlepan, živi skromno, a blago iz špilje će dati, najavio je, u dobrotvorne svrhe. Dosad je donirao 32 milijarde dolara.

 Dve različite filozofije

Uprkos tome ne misle svi da su njegove metode najbolja stvar za američku ekonomiju, a ovoga je vikenda starog mudraca na svoj osobeni način provocirao predstavnik nove američke generacije preduzetnika Elon Musk, koji je dan-dva ranije prilično drsko razgovarao i s investitorima u Tesli. U prvom je tu planu velika razlika između investitorskog i preduzetničkog pogleda na ono što je dobro za kompanije, što je zapravo lekcija i za ulagače te preduzetnike svuda u svetu, pa i u maloj Hrvatskoj.

Najpre je Musk svojim investitorima poručio kako smatra da su za uspeešan biznis dugoročno daleko bolje inovacije nego zaštita od konkurencije koju je Buffett nazvao opkop (tako, recimo, Musk smatra da mreža Teslinih superpunjača za električne automobile treba biti otvorena, dostupna i drugima), a onda je “prorok” poručio: “Elon je preokrenuo stvari u nekim područjima, ali mislim da ne bi želio doći među slatkiše. Okolo su vrlo dobri opkopi.” Naime, jedna od “zaštićenih” kompanija Berkshire Hathawaya je u čokoladnom biznisu, See’s Candies. Na to je Musk instantno i duhovito odgovorio preko Twittera: “Pokrećem kompaniju slatkiša & bit će neverovatna.” Podrazumeva se da se šalio, ali… Buffett nije odgovorio, a Musk je o temi nastavio tvitati.

Prije nego što razradimo tu razmenu stavova, kratki uvod: Berkshire Hathaway je holding sa 100-tinjak različitih kompanija u celokupnom ili delomičnom vlasništvu – od Duracella preko američke željezničke kompanije BNSF i See’s Candies do Kraft Heinz Company, American Expressa i Applea – čija deonica A serije vrijedi oko 290 tisuća dolara. Tko je, recimo, investirao 1000 dolara u tu kompaniju sredinom 60-ih godina, kada je ona izašla na berzu, sada ima oko 16 miliona dolara, izračunali su u Quartzu. S obzirom na to da je uloženi trud – nula, fenomenalna zarada. U međuvremenu, Buffett je 1996. odlučio da izdaju i B seriju dionica koja je daleko jeftinija, a s njom su došle i desetine hiljada deoničara.

Investicijski je uglavnom usmeren na SAD, ali napominje da ne bi imao ništa protiv da mu se javi neka kompanija iz Nemačke ili Britanije, a dugogodišnji poslovni partner Charlie Munger nagovara ga da se baci na Kinu, s obzirom na to da imaju oko 100 milijardi dolara keša na raspolaganju za ulaganja. Zahvaljujući pak Trumpovu smanjivanju poreza na dobit sa 35 na 21 posto, Berkshire Hathaway je u prošloj godini imao i rekordnu dobit.

Ekonomski okopi

U pozadini uspeha su i tzv. ekonomski opkopi oko kompanija koje Prorok iz Omahe smatra nužnošću te opominje svoje menadžere da ih svake godine proširuju. Ako su vam konkurenti efikasni, znači da radite loše, smatra. Za to čak postoji termin, buffettizam. Musk ima posve drukčiji pristup i (zasad) nema profita: Ako je kompaniji jedina odbrana rov, ona neće dugo trajati kad nadre vojska konkurenata; važan je ritam inovacija, to je fundamentalna odrednica konkurentnosti. U to on svom žestinom nastoji uveriti i investitore, vidjet ćemo koliko će biti uspešan.

Ko je tu načelno u pravu? Buffettove kompanije – mnoge su u sektoru finansijskih usluga, osiguranja i logistike – traju daleko duže nego što je Musk uopće u biz­nisu. Takođe, one zarađuju, za razliku od Muskovih koje (još) uglavnom gube i to milijarde dolara. S investitorske je strane svakako u pravu “prorok”, s preduzetničke i šire, ekonomske i društvene, verovatno Musk i njemu slični.

Zanimljivo objašnjenje za tu tezu je pre nekoliko meseci dao iskusni novinar i urednik Financial Timesa, Robin Harding, u tekstu pod naslovom “Kako je Buffett slomio američki kapitalizam”. Kako kaže, ceni ga, ali njegov stil ima i mračnu stranu: izbegavanje konkurencije i minimiziranje kapitalnih ulaganja u realnu ekonomiju. “Idealan biznis je onaj koji ne traži kapital, a ipak raste”, kako je sam rekao. Rezultat takvog pristupa su, kad ga primenjuju mnogi, padajuće investicije i rastući profiti.

“Možemo odlučiti kome ćemo se diviti. Gospodin Buffett je briljantan za monopolističke profite, ali ne pokreće kompanije i ne kocka se s novim idejama. Amerika je puna preduzetnika koji to rade. Elon Musk ulaže u dva vrlo rizična sektora; automobile i svemir. Čak i naveliko kritikovana braća Koch su izgradila bogatstvo na investicijama u realnu ekonomiju. Slavite tu vrstu biznisa. To je vrsta koju Amerika treba”, zaključuje Harding.

“Srušiti Wrighta”

Podsetilo nas je to na Buffettov intervju iz 1999. godine, koji spominjemo u prvom odlomku. Govoreći o primerima inovativnih, transformirajućih biznisa s početka prošlog veka, poput onih s proizvodnjom automobila i aviona, on poručuje da su za investitore bili loši. Stoga, kaže, da je bio u Kitty Hawku 1903. godine kada je Orville Wright poletio, trebao bi ga srušiti (kad bi gledao na to dugoročno i bio dovoljno javno orijentiran). To bi dugovao budućim kapitalistima. “Karl Marx ne bi mogao napraviti toliko štete kapitalistima kao što je to učinio Orville”, dodao je u toj šokantnoj izjavi Buffett.

Iz tih je biznisa on izvukao isplativu investitorsku lekciju. Uglavnom, međutim, od dosledno provođenog buffettizma ne bi baš bilo velikog tehnološkog napretka. Ipak, i on se polako menja i uviđa neke greške, a upravljanje kompanijom i port­feljima polako preuzima nova generacija. Kako će kormilariti? Neka naznaka je možda što je Berkshire Hathaway ovu godinu počeo s velikim ulaganjem u deonice najprofitabilnije tehnološke kompanije na svijetu, Applea, gdje sada spada u vodeće institucionalne ulagače.

Do pre dve godine Buffett nije ulagao u tehnološke kompanije jer ih nije razumeo, a nisu mu ni sada među prioritetima; Apple je ustupak zbog neverovatnih zarada koje ostvaruje. Nikad nije, na primer, kupovao deonice Microsofta (u početku, kaže, zbog gluposti, a onda je postao prijatelj s Billom Gatesom, pa nije htio) niti one Amazona ili Googlea. Jeff Bezos je s Amazonom napravio čudo, priznaje, ali on se ne kladi na čuda, pa nije investirao iako je Amazon promatrao od početka; i to što nije ušao u Google smatra greškom, a njihove kancelarije opisuje kao vrlo bogat dečji vrtić. Prema još jednoj modernoj, potencijalno transformirajućoj stvari je vrlo skeptičan – kriptovalutama poput bitcoina. Ne ulaže u njih i smatra da će loše završiti. Tumači kako to nije produktivna imovina poput korporativnih deonica ili zemljišta, kao što to nije ni zlato. Kriptovalute zavise samo od toga što je netko voljan za njih platiti, odnosno zarada je zavisna od toga da na tržište stalno dolaze novi kupci kojima se po višoj ceni može preprodavati…

Tu završavamo s mudrostima iz Omahe. Odatle samo još jedan, večni savjet malim ulagačima: za vas su fondovi vezani uz deoničke indekse poput S&P 500, što se smatra sigurnim i jeftinim.

 

Izvor: Novac.hr

Check Also

Istraživanje MasterIndex 2018 – 59% građana koristi kartice za iznose preko 1.500 dinara

Debitna kartica je nezaobilazna u novčaniku 95 procenata korisnika kartica u Srbiji, pokazuju rezultati najnovijeg …