Tužilaštvo pokrenulo istragu protiv Bogićevića u slučaju Srpske banke

Istraga je pokrenuta krajem prošle godine u vezi s kreditom koje je ova banka odobravala Farmakomu i firmama povezanim sa tim preduzećem, kada je, prema tvrdnjama nadležnih organa, Srpska banka oštećena za 1,8 milijardi dinara. Prošlog decembra su u okviru istrage uhapšeni nekadašnji direktor Srpske banke Ivan Maričić i četvoro njegovih saradnika, ali ne i Bogićević, čije su firme dobile kredite. U izjavi za Danas, Bogićević negira da ima bilo kakav dug prema Srpskoj banci i tvrdi da se radi o pritisku na njega, „na Farmakom i na medije u mom vlasništvu“. Bogićević ima udele u Politici, Novostima i Dnevniku.

„Imam izveštaje iz Kreditnog biroa da dug Farmakoma prema Srpskoj banci iznosi nula dinara. Oni kažu da je Srpska banka oštećena za 1,8 milijardi dinara, a Farmakom je Srpskoj banci za kamate isplatio 3,1 milijardu dinara“, kaže Bogićević, koji smatra da ove prijave služe kako bi se on naterao da „unese u zemlju veliki novac iz inostranstva“.

Tužilaštvo tereti odgovorne u banci da su Farmakomu odobravali kredite bez odgovarajućeg obezbeđenja, a da su kada je banka dostigla maksimalni iznos zajmova koje je zakonski smela da odobri Farmakomu kao pojedinačnom klijentu, nove kredite počeli da odobravaju tek osnovanim firmama povezanim sa Farmakomom, znajući da će te firme dobijeni novac odmah proslediti Farmakomu, čime su, tvrdi Tužilaštvo, nastojali da izigraju zakonske odredbe koje ograničavaju maksimalnu izloženost banke prema jednom klijentu. Ovo je isti model, za koji tužilaštvo tvrdi da je primenjen i u Privrednoj banci Beograd, zbog čega se protiv Bogićevića već duže vreme vodi postupak pred Specijalnim sudom.

Bogićević je na sudu tvrdio da su firme koje su dobijale kredite njegovi legitimni distributeri, da su novac prosleđivale Farmakomu kao zajam radi finansiranja proizvodnje akumulatora (praktično kao avans) koje bi im zatim Farmakom isporučio za prodaju, a da je Farmakom garantovao svojim menicama za njihove kredite, kao deo regularne podrške poslovnim partnerima. Razlika između dva slučaja je u tome što je u PBB-u Farmakom uz menice za kredite garantovao i hipotekom na rudnik Suva ruda Raška, dok je u Srpskoj banci potraživanje bilo obezbeđeno jalovinom. Preciznije, Srpska banka je umesto novca, od Farmakoma na ime duga uzela jalovinu u okviru finansijskog instrumenta poznatog kao zamena ispunjenja.

Tužilaštvo smatra da ovo obezbeđenje nije bilo odgovarajuće jer je prema Zakonu o rudarstvu za eksploataciju rude potrebna dozvola države, a tu dozvolu je imao Farmakom, a ne banka, zbog čega tužilaštvo smatra da je ovo obezbeđenje bilo „bez bilo kakvog uticaja na izmirivanje obaveza“ Farmakoma. Sličan argument Tužilaštvo je iznelo i u slučaju hipoteke za Suvu rudu u slučaju PBB-a. Međutim, činjenica je da je pitanje prava na eksploataciju tehnička okolnost, koja se mogla rešiti na više načina, pa je bitnije pitanje vrednosti samog kolaterala, odnosno tvrdnje da je pomenuta jalovina – bezvredna.

Do ovog trenutka ni Srpska banka ni Agencija za osiguranje depozita na koju je kasnije preneta ta jalovina u sklopu državnog spašavanja Srpske banke, nisu izvukle nikakvu korist od nje, odnosno AOD i dalje poseduje jalovinu s kojom ne zna šta da radi, a koju je umesto novca Srpska banka uzela od Farmakoma. Bogićević tvrdi da je krivica za to na ovim institucijama.

– Postojala je mogućnost da se jalovina preradi i ja sam sve njih o tome obavestio i slao im dopise, ali Peručić (Zlatan, direktor Srpske banke) mi je rekao „ne dirajte to, to je naše“ – kaže Bogićević za Danas, tvrdeći da je svim bankama nudio da im obradi jalovinu.

Nakon što je Srpska banka propala, država je potrošila 140 miliona evra da bi je spasila, a zatim je celu operaciju proglasila tajnom i sve sakrila od javnosti, o čemu je pisao Danas. Inače, ministar finansija Dušan Vujović je javno rekao da su troškovi sanacije Srpske banke bili „minimalni“.