Više od deceniju Srbija nije prodavala zlato iz svojih rezervi. Danas poluge, kovano zlato, kao i zlato na računima u NBS u inostranstvu teške su 19,42 tone, a ukupna vrednost dostigla je 666,4 miliona evra.
Preko 94 odsto zlata u deviznim rezervama čuva se u Srbiji, u trezoru NBS, dok je ostatak kod međunarodne finansijske organizacije BIS u Bazelu, gde je smešteno 1,01 tona zlata.
– Naime, zlatom se, kao i ostalim oblicima aktive, upravlja poštujući načelo sigurnosti, imajući u vidu da Narodna banka Srbije posluje isključivo sa drugim centralnim bankama, međunarodnim finansijskim institucijama i organizacijama, kao i prvoklasnim stranim poslovnim bankama – kažu za “Blic” u Narodnoj banci Srbije.
Sada zlato ne prodajemo, a pre 2005. kupci su bile inostrane banke
U skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije, NBS odlučuje o formiranju i korišćenju deviznih rezervi, kao i o upravljanju i raspolaganju tim rezervama, u skladu sa monetarnom i deviznom politikom.
Zlato iz naših rezervi kupuje se iz domaće proizvodnje – od RTB Bor-a. U toku poslednjih pet godina NBS je otkupila 329 zlatnih poluga, odnosno 4,13 tona zlata u ukupnoj vrednosti od 175,68 miliona dolara (141,65 miliona evra), izraženoj po ceni zlata na dan 14. mart 2018. godine (gde je cena po unci 1.323,55 dolara).
Zašto je važan ovaj plemeniti metal za državu?
– Osim toga, na ovaj oblik aktive je teže uticati kroz politike kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, dok ono uobičajeno služi kao oblik zaštite od inflacije na duži rok. Zlato kao klasa aktive u strukturi deviznih rezervi neke centralne banke omogućuje smanjenje rizika i očuvanje vrednosti investicija. Pored toga, niska korelacija zlata sa tradicionalnim oblicima aktive u kojima se drže devizne rezerve, a naročito sa rezervnim valutama poput američkog dolara, čini ovaj plemeniti metal korisnom aktivom u svrhu dodatne diversifikacije portfelja.
Poslednjih dana zlato među investitorima je itekako tema, s obzirom na to da je Narodna banka Mađarske vratila 100 hiljada unci zlata iz Londona. Kao razlog naveli su strah od buduće “geopolitičke krize”. Ukupna vrednost tri tone zlata, kako su preneli mediji, iznosi 130 miliona dolara. Prema mađarskoj centralnoj banci, povlačenje je bilo podstaknuto zabrinutošću oko “geopolitičke krize” kao i zbog činjenice da je situacija već toliko uzavrela da je držanje zlata izvan zemlje jednostavno previše rizično.
– Zlato nije samo investicioni proizvod za centralne banke, već je strateški alat koji podiže samopouzdanje zemlje, kako u inostranstvu tako i u domovini – navodi se u saopštenju centralne banke Mađarske.
Poslednja odbrana devizne likvidnosti
Na pitanje kako bi prokomentarisali trend da sve veći broj zemalja uključujući Mađarsku, a to su učinili i Nemačka, Austrija i Holandija, pa i Rusija pre dve godine povlače svoje rezerve zlata iz inostranstva a u strahu od geopolitičke krize, u NBS odgovaraju:
– Uobičajena praksa skoro svih centralnih banaka u svetu je da svoje rezerve zlata čuvaju u svojim trezorima u matičnim zemljama, posebno imajući u vidu da zlato kao oblik aktive deviznih rezervi ima ulogu poslednje odbrane devizne likvidnosti (“save haven”) svake centralne banke.
blic.rs
