Beogradska berza započela je sa realizacijom projekta “Izađi na berzu” . Prema najavama, od utorka kreće modernizacija berze, a cilj je da srpskim kompanijama približi razvojne mogućnosti koje pruža tržište kapitala.
Ovaj projekat je finansijski podržao Specijalni akcionarski fond Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koji je angažovao revizorsko-konsultantsku firmu PwC da pomogne Beogradskoj berzi i u pripremi zainteresovanih kompanija za inicijalnu javnu ponudu, odnosno, izlazak na ovu berzu.
Direktorka u PwC-u Ivana Stanković objasnila je u Novom danu N1 da sam izlazak na javno tržište donosi dosta prednosti. Reč je o, kako kaže, novom načinu za kompanije da dođu do sredstava za dalji razvoj, pod boljim uslovim.
Uz to je i vrednost kompanije poznata, likvidnost se poboljšava, brend postaje vidljiv, možete doći do novih zaposlenih, objašnjava Stanković.
Sam proces izlaska na berzu nije komplikovan i PwC nudi pomoć kompanijama i uz učešće stručnjaka iz Srbije i Poljske, organizuje obuke kako bi podigli svest o tržištu kapitala, kaže gošća Novog dana.
“Moramo da kažemo da je svako jako i zdravo tržište kapitala simbol jake i zdrave ekonomije. Sam razvoj Beogradske berze donosi svim građanima koristi. Ulaganjem u kompanije dobijate prinos koji je veći npr. u odnosu na štednju“, objašnjava Ivana Stanković.
Direktor Beogradske berze Siniša Krneta kaže da Beogradska berza još nije preležala dečije bolesti, i stoga je krenula u agresivniju kampanju i definisanje konkretnih aktivnosti kako bi tržište kapitala približila kompanijama, građanima i profesionalnim investitorima.
Kompanija koja izlazi na berzu, kako kaže, treba javnosti da predstavi šta je to što namerava da radi u budućnosti, koliko novca je potrebno da se to finansira, i predstavi sve ono što je do sada radila, kako bi motivisala investitore da svoj novac povere jednom takvom projektu.
Krneta podseća da su kamate danas na istorijskim najnižem nivou, i da zato ljudi koji imaju novac gledaju da ga postave „iz mesta u kojem sedi i ništa ne radi na mesto gde može da generiše novu vrednost“.
Ipak dodaje da, uprkos niskim kamatama, štednja u banci sa sobom nosi sigurnost, dok ulaganje predstavlja određeni rizik.
Krneta objašnjava i da kompanije koje potražuju kapital na berzi imaju obavezu da investiraju u ono što su obećale u dokumentu koji se naziva prospekt, i da tu “nema vrdanja“.
Direktor Beogradske berze je istako i da postoje primeri razvijenih berzi u nerazvijenim zemljama, ali da ne postoje razvijene zemlje bez razvijenih berzi. Uzor za Beogradsku beerzu je, kako kaže, Varšavska berza, budući da je Poljska uspešno prošla kroz tranziciju u kojoj se Srbija još nalazi, i da je jedina zemlja u Evropi koja za vreme svetske ekonomske krize nije ušla u recesiju, već je zadržala kontinuirani privredni rast, upravo sa berzom kao lokomotivom nacionalne ekonomije.
Izvor: rs.n1info.com
