U Beogradu se u poslednjih sedam dana opljačkane dve ekspoziture banaka. Postavlja se pitanje, jesu li ove institucije dovoljno obezbeđene i koje mere je neophodno sprovesti kako bi se izbegle ovakve situacije?!Činjenično je da banke kao finansijske institucije, sa bezbednosnog aspekta predstavljaju mesta sa najvećim rizikom u pogledu obezbeđenja. Međutim, izazovi kod obezbeđenja banaka su veliki.
Sagledavajući problematiku obezbeđenja banaka, uviđamo i paradoks nošenja oružja imajući u vidu da radnici obezbeđenja mogu nositi oružje, ali ga ne smeju upotrebljavati. Ova činjenica može uticati na to kakvu će pretpostavku o radnicima obezbeđenja sa oružjem imati građani, a i sami kriminalci, budući da su svesni problematike oko upotrebe oružja.
Međutim, kada sagledamo situaciju da radnici obezbeđenja mogu nositi oružje, ali ga, po zakonu, ne smeju upotrebljavati (osim u slučaju nužne odbrane), zaključuje se da se sve više teži ka tome, da se funkcija fizičkog obezbeđenja u bankama svede na to da službenik obezbeđenja razumno reaguje i smiri situaciju u slučaju eventualnog razbojništva (u težnji da sve prođe bez ljudskih žrtava), da pozove policiju, i da istražnim organima pruži što više informacija kako bi počinilac bio uhvaćen.
Kada je reč o bezbednosti banaka, pokazalo se da je najkritičniji period i da najveći bezbednosni rizik predstavlja primopredaja novca, odnosno transport u ili iz banke. Delimično je ovaj problem rešen uvođenjem kofera sa elektro-hemijskom zaštitom kao način transporta gotovine, međutim problem je nepotpuna primena Zakona o regulisanju obezbeđenja od strane svih kompanija za privatno obezbeđenje.
Pored perioda kada se vrši transport novca, kao posebno kritičan period se pokazao trenutak prilikom zatvaranja objekta, odnosno kraj radnog vremena ekspozitura. Kriminalci najčešće biraju da upravo tada izvrše razbojništvo, a za to postoji nekoliko razloga.
U to vreme je najmanja frekvencija klijenata u bankama, vrši se „sabiranje“ pazara, i koncentracija službenika obezbeđenja i ostalih zaposlenih je na najnižem nivou. Slična je situacija i u ranim jutarnjim časovima.
Povećana kontrola uz pomoć tehničkih sistema, i fizički obilazak u ovim kritičnim periodima, zatim nadgledanje terena i okoline banke od strane samih službenika obezbeđenja na ovim objektima, je recept za smanjenje rizika.
Još jedan od otežavajućih faktora je i težnja banaka za smanjenjem troškova, a to se po nepisanom pravilu, redovno svede na smanjenje obima obezbeđenja. To se obično čini potpunim ukidanjem fizičkog obezbeđenja banaka ili angažovanjem nekompetentnih firmi, koje po pravilu dobijaju posao po najnižim cenama, a koje nemaju potrebnu logistiku ni resurse da isprate jedan odgovoran i kompleksan posao kao što je posao obezbeđenja banke.
Nažalost, potpuno eliminisanje rizika u praksi nije moguće, ali je moguće učiniti sve da se rizici smanje na minimum, i da se u najvećoj meri ne dozvoli da se dogode incidentne situacije.
Međutim, profilisanje novih bezbednosnih rešenja od strane vodećih firmi za obezbeđenje u Srbiji, je postavilo temelje za novi pristup na obezbeđenju objekata visokog rizika kao što su banke. Ovaj pristup, zahteva poboljšanu saradnju banaka, države, kompanija za obezbeđenje kao i samih građana, a kao rezultat ove saradnje, očekuje se značajno smanjenje rizika po bezbednost ovih institucija.
srbijadanas.com
