Slovenska vlada uskoro donosi zakon koji će NLB zaštititi od tužbi u Hrvatskoj

U saopštenju koje prenosi Slovenska tiskovna agencija STA, navodi se da treba što pre naći zakonsko rešenje kako “brzo i učinkovito” zaštititi NLB od posledica “postupaka u Hrvatskoj koji su u suprotnosti s međunarodnim pravom i slovenskim ustavnim uređenjem”.

Ministarstvo finansija već je pripremilo odgovarajuća rešenja, ali nije sasvim sigurno da će se o tome odlučivati već u četvrtak, na redovnoj sednici vlade,jer se rešenja još dorađuju i usklađuju, prenose slovenski mediji.

O zaštiti NLB-a pred tužbama koje protiv nje u Hrvatskoj vode Zagrebačka banka i Privredna banka Zagreb, a vezano na tzv. prenesenu staru deviznu štednju hrvatskih građana kod Ljubljanske banke Zagreb u vreme bivše SFRJ, slovenski je parlament raspravljao krajem prošle nedelje na predlog opozicije.

Opozicija je tom prilikom Cerarovu vladu optužila da je NLB-u dopustila da ta banka, koja je u 100-postotnom vlasništvu države, uplati na račune hrvatskih banaka skoro dva miliona evra temeljem nekoliko već donesenih pravosnažnih presuda, prema kojima NLB tu staru štednju mora vratiti, odnosno kompenzirati Privrednoj banci Zagreb i Zagrebačkoj banci činjenicu da su one, umjesto NLB-a, isplatile dio obveza prema hrvatskim štedišama iz hrvatskog javnog duga.

Slovenski mediji ovih dana navode da je i vladajuća koalicija sklona rešenju koje predlaže opozicija, a to bi bilo donošenje “ustavnog zakona” kojim bi se NLB-u zabranile isplate po nalozima hrvatskih sudova. Osim toga, takvim bi se predlogom opozicije stranim bankama, koje bi eventualno vršile izvršenja na temelju presuda hrvatskih sudova na štetu Ljubljanske banke zapretilo sankcijama, a u slučaju da do toga ipak dođe slovensko ministarstvo finansija ovlastilo da bez posebne sudske odluke može “kompenzirati” nastalu štetu Ljubljanskoj banci iz imovine poduzeća koja posluju u Sloveniji, a u 100-postotnom su vlasništvu hrvatske države.

Kako navodi Slovenski radio, svrha spomenutog ustavnog zakona, za koji bi trebala glasati najmanje dvotrećinska većina zastupnika, bila bi u tome da NLB ne bi više smela plaćati nijedan nalog za plaćanje temeljem sudskih odluka u Hrvatskoj, a NLB bi mogla računati i na državne kompenzacije iz “fonda za sukcesiju”.

Iako je Europski sud za ljudska prava u Strasbourgu pre više godine Sloveniju proglasio odgovornom za vraćanje stare devizne štednje državljana drugih država-naslednica bivše Jugoslavije koji su štedeli u toj banci, pa je dio štediša u međuvremenu namiren, za Sloveniju je i dalje upitan predmet tzv. prenesene devizne štednje i to Ljubljana smatra delom sukcesijskih pregovora slednica u području finansija, a do njih do sada nije došlo.

Osim toga, slovenska vlada insistira na tome da je pitanje starih deviznih depozita rešeno memorandumom dveju vlada iz Mokrica, koji je potpisan pre ulaska Hrvatske u EU, te da današnja NLB nije univerzalna pravna slednica obaveza “stare” Ljubljanske banke. NLB je formalno osnovana 1994. godine posebnim ustavnim zakonom, dok su obveze i pasiva ostavljeni u “staroj” Ljubljanskoj banci.

Stav Hrvatske od samog početka je da stara devizna štednja nije sukcesivno pitanje, nego privatno pitanje banke i njenih komitenata. Što se tiče memoranduma iz Mokrica, za razliku od slovenske strane koja tvrdi da je po njemu trebalo prekinuti sve sudske postupke protiv NLB, stajalište Hrvatske je da je dogovoren zastoj u postupcima, ali da slovenska strana nije ispunila dogovor da i NLB pristane na tu soluciju, što bi morala po hrvatskom zakonu.

Slovenski premijer Miro Cerar zadnjih je dana više puta ponovio da njegova vlada zahteve Zagrebačke banke i Privredne banke Zagreb smatra neopravdanim, a odluke hrvatskih sudova u vezi prenesene devizne štednje suprotnim “međunarodnom pravu i slovenskom pravnom poretku”, a problem potraživanja hrvatskih banaka prema NLB-u ističe kao navodno glavni razlog odgađanja njuene privatizacije koju traži Evropska komisija.

seebiz.eu