Zašto Srbi nedovoljno osiguravaju imovinu?
Svako proleće donosi i strepnju od novih poplava, ali i drugih nepogoda koje mogu da unište ono što godinama stičemo.
Istraživali smo koliko takve situaciju motivišu građane da osiguraju imovinu.
Dovoljan je samo trenutak da ono što godinama stvarate ode u nepovrat. Objekat koji je pre 4 godine pretrpeo štetu od gotovo 100.000 evra, vlasnik je delom uspeo da nadoknadi od sredstava dobijenih osiguranjem.
I sve popravke završene su u roku od samo mesec dana.
“Niko nije očekivao bujicu visine metar i po, delovi iznad podruma nisu bili osigurani, sada smo to osigurali sve, sad ako nešto bude… što se tiče same naplate mi smo to što nam je sledovalo dobili”, rekao je vlasnik restorana, Bogdan Đukić.
Obrenovčani se dele na one koji se neće dvaput opeći:
“Nakon poplava osigurali smo imovinu kod jedne osiguravajuće kuće, plaćamo u ratama”, kaže jedan od sugrađana.
Sa druge strane ima i onih koji kažu nemaju primanja da bi plaćali osiguranje, pa “šta bude bude”.
Svaka godina donese neku veliku nepogodu, ali to ne podstiče ljude da osiguraju svoju imovinu, tvrde iz osiguravajućih društava.
“Čak i kuće koje su izgrađene sredstvima donacija nisu osigurane, čak ni tu ne postoji svest koliko je važno osigurati imovinu. Klijenti uglavnom očekuju pomoć države”, objašnjava direktor Sektora za osiguranje domaćinstava, malih i srednjih preduzeća, Slobodan Veljković.
Očigledno da kod mnogih ni ona narodna “koga zmija ujede i guštera se plaši” nikako da se pokaže na delu. A razloga za strah ima i te kako.
b92.net
