Kada je u pitanju podizanje kredita, građani su početkom ove godine bili baš oprezni.
Podaci Udruženja banka Srbije govore da je ukupna kreditna aktivnost porasla prema decembru za simboličnih 0,3 odsto. Izgeda da nas ne čeka ni mogo bolja godina. Glavni razlog za to je status onih koji bi kredite uzeli. Mnogi rade za minimalac, na crno, preko agencija, zaposleni su na lizing. Svi oni za banke nisu poželjni klijenti. Niske kamate i druge pogodnosti predviđene su za klijente koji imaju posao na neodređeno vreme i platu veću od minimalne zagrantovane zarade.
Prvog meseca ove godine građani su najviše refinansirali stare kredite. NJihova suma se na kraju januara zaustavila na 87,30 milijardi dinara, što je povećanje od 2,4 odsto. Još manje su porasli gotovinski krediti u istom periodu – 1,1 odsto. Suma je 125,3 milijardi dinara. Kod ostalih povećanje je simbolično.
Za razliku od klijenata koji mogu da se zaduže, dobrih finansijskih ponuda na našem tržištu ne manjka. Kamate su za najpopularnije gotovinske dinarske pozajmice pale i ispod deset odsto godišnje. Banke sve više u reklamama naglašavaju da ne zaračunavaju proviziju ili naknadu za obradu kredita, ali…
Povoljni uslovi, stroga procedura
Kamate za kredite su pale, drugi troškovi koje banke zaračunavaju imaju tu tendenciju. Ponuda je dobra, ali kredit kod banaka nije lako dobiti. Traži se stalno zaposlenje od šest meseci do godinu dana. Pošto broj takvih baš i ne raste, banke se okreću penzionerima. Oni pak ne mogu značajnije da poguraju rast kredita. To jedino mogu učiniti stalno zaposleni stariji od 20 godina koji zvanično primaju više od minimalca.
– U Srbiji 300.000 zaposlenih zvanično prima minimalac pa je i njihov kreditni kapacitet za banke zanemarljiv – kaže dr Aleksandar Vasiljević s Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazara Vrkatić” u Novom Sadu. – Nikakve kredite ne mogu da dobiju, naravno, ni radnici koji su zaposleni u sivoj zoni jer su zvanično bez primanja. Tome treba dodati one koji rade preko raznih agencija i na lizing, a njih je bar 100.000. Tu su zatim i oni koji su zaposleni na određeno vreme. Svi oni bi se rado zadužili kada bi mogli, ali dok podaci o njihovim zaradama ne budu zvanični, za banke će biti nevidljivi. Zato smatram da će, ako se nešto ne promeni, kreditna aktivnost kod nas cele ove godine ili rasti na mesečnom nivou za koji procenat ili ni toliko.
Vasiljević naglašava da banke već poduže najviše nude kredite za refinansiranje. Ali tu kreditni kapacitet klijenata nije veliki, odnosno sume koje se uz stari zajam mogu dodati obično nisu velike kao kada se uzima ceo kredit i prvi put zadužuje.
Na rad u crnoj ili sivoj zoni mogu se tako požaliti i bankari. Država je već izračunala da zbog rada na crno i neplaćenih obaveza dnevno gubi osam miliona evra. Bankari još nisu računali koliko gube što im klijenti koji bi se rado zadužili ostaju zaglavljeni u sivoj zoni.
dnevnik.rs
