Sud je, presudom donetom 1. februara ove godine, takođe obavezao podnosioca tužbenog zahteva da banci plati sudske troškove u iznosu od 13.500 dinara, piše u presudi čiji je faksimil Udruženje banaka Srbije dostavilo Tanjugu.
Korisnik kredita je u tužbenom zahtevu tražio da se utvrdi ništavost člana iz ugovora o kreditu o njegovoj saglasnosti da banci plati 0,4 odsto naknade od nominalnog iznosa kredita, kao i da mu banka isplati iznos naplaćen po tom osnovu uvećan za zakonsku zateznu kamatu. Ugovor o kreditu je klijent potpisao sa bankom 1. marta 2010.
Tužilac je svoj stav o ništavosti te ugovorne odredbe zasnovao isključivo na činjenici da takva mogućnost nije propisana u članu 1065 Zakona o obligacionim odnosima, što je, kako navodi sud, proisteklo “iz pogrešnog zaključivanja da je zabranjeno ono što nije izričito dozvoljeno”.
– Zakon o bankama u članu 43 izričito pominje mogućnost jedinstvenog načina obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga, naročito po osnovu depozitnih i kreditnih poslova. Iz navedene odredbe proističe da je naplata troškova i naknada bankarskih usluga po osnovu kreditnih poslova dozvoljena i standardna praksa u oblasti bankarskih usluga po osnovu kreditnih poslova – piše u odluci suda.
Takođe se navodi da je Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga predviđeno da ugovor o kreditu kao obavezne elemente sadrži vrstu i visinu svih naknada koje padaju na teret korisnika kredita, uz određenje da li su fiksne ili promenljive, a ako su promenljive – periode u kojima će ih banka menjati.
Privredni sud u Nišu napominje da je ugovaranje obaveze korisnika kredita da banci nadoknadi troškove obrade kreditnog zahteva i praćenja ugovora u saglasnosti s propisima Evropske unije, odnosno s Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta od 23. aprila 2008. godine o kreditnim ugovorima sa potrošačima.
Odbacujući tužbu klijenta, sud je naveo da je naknada troškova banci od 0,4 posto odobrenog iznosa kredita znatno ispod standardnih bankarskih troškova u regionu i državama EU, i da je u postupku utvrđeno da je banka na jasan i transparentan način objavila uslove poslovanja kojima se predviđa i naknada pri puštanju kredita.
– Obaveza korisnika kredita na plaćanje bankarskih troškova je u predmetnom slučaju jasno i precizno uneta u sadržinu ugovora o kreditu, te je njegovim potpisivanjem tužilac izrazio saglasnost s takvom obavezom – zaključio je sud, konstatujući da je time isključena i mogućnost povrede načela autonomije volje potpisnika ugovora.
Izvor: srbijadanas.com
