Krediti kod inostranih banki – bolje ili gore rešenje?
Švajcarske banke vole da naglase da kod njih klijent ima centralno mesto i da se one orijentišu na njegove potrebe.
Od 18. decembra 2014. Švajcarska nacionalna banka je odlučila da uvede negativne kamate kako bi oslabila prejaki franak. Neke privatne banke kao Lombard Odije zahtevale su za svoju bogatu klijentelu negativnu kamatu od -0,75 odsto na iznos veći od 100.000 franaka.
Za ostale štediše se računalo sa negativnom kamatom od -0,1 odsto godišnje, što na primeru od 50.000 franaka iznosi 50 franaka koje je korisnik trebalo da plaća za čuvanje novca u banci.
Ovo je kod većine Švajcaraca naišlo na nerazumevanje, a priče o držanju novca pod jastukom su ponovo postale popularne. Međutim, strahovanja su bila neopravdana, jer je samo jedna švajcarska banka (Alternative bank Švajc) uvela negativnu kamatu na privatna konta od 0,125 procenata. U tome je ostala usamljena.
Stranci klijenti drugog reda
Banke u Austriji vode veliku bitku za svakog klijenta, a migranti su grupacija koja predstavlja veliki potencijal, ali i sa sobom nosi velike rizike.
Ipak, postoji predostrožnost kada je o strancima reč, jer su mnogi prezaduženi. Zato daju bolje uslove kada je reč o kamatama za kredite Austrijancima nego strancima. Mnogi naši zemljaci su prezaduženi, a imaju male plate, pa su evidentirani kod nadležnih službi jer ne vraćaju ili sa zakašnjenjem izmiruju dugovanja. Austrijanci, ukoliko nemaju negativne poene, imaju dobre uslove za podizanje kredita, dok se strancima odmah nude više kamate zbog predrasude da su do grle u dugovima. Inače je praksa i da kod “svoje” banke dobijate često veće kamate nego kod drugih, jer oni smatraju da ne moraju da se bore za vas, što navodi mnoge na menjanje banke kada im zatreba novac.
– Kada mi je bio potreban kredit suočio sam se sa problemom da mi je ponuđena jako visoka kamata, a znam da moje kolege sa posla, Austrijanci, dobijaju kredite sa upola nižim kamatama – ističe Marko Božović iz Beča.
On objasnio da nije imao nikakve negativne poene, ali da je službenik u banci, samo zato što je stranac, ponudio najgoru ponudu.
Tek nakon duže priče sa njima i objašnjavanja situacije, dobio je bolju ponudu, ali i ona je bila “lošija” od one koju je kasnije dobio kod jedne druge banke. Banke u Austriji u proteklih 15 godina postale su mnogo obazrivije. Ranije su, kako ističu stručnjaci iz ove oblasti, delili kredite gotovo svima koji su dolazili, a naši su ih uzimali ne gledajući ni na kamate ni na svoje mogućnosti, pa je narastao broj loših kredita toliko da su banke morale da povuku ručnu i zaustave tu praksu.
Izvor: vesti-online.com
