Zaboravio novčanik na večeri, pa izmislio kreditnu karticu
Prema Diners Klubu, ideja o kreditnoj kartici je došla Frenku MekNamari 1949. godine, dok je večerao u restoranu u Njujorku.
Kada je bilo vreme da plati račun, McNamara je shvatio da je zaboravio novčanik.
Ono što se desilo sledeće zavisi od toga kome postavljate pitanje. Prema “Dolar kodu”, MekNamara je pokušao da se izvuče kako ne bi prao posuđe za plaćanje svoje večere tako što je potpisao i obećao da će platiti restoranu. Prema “NerdValetu”, on je morao pozvati svoju ženu i zamoliti je da donese nešto novca.
MekNamara je kreirao prvu američku kompaniju za kreditne kartice za potrošače, Diners Klub, koju je osnovao 1950. godine sa Ralfom Snajderom.
Ideja iza Diners Kluba je “sada potpišite, platite kasnije”. Korisnici kartice će moći da se potpišu za večeru, a kasnije plate račun. MekNamara je započeo “Diners Klub” sa 27 učesničkih restorana i 200 vaučera od 3 dolara koje je prodao svojim prijateljima i poznanicima.
Istovremeno, Alfred Blumigdejl – unuk osnivača robnih kuća Blumingdejl – osnovao je “Dajn end sajn” Los Angeles, drugi kreditni kartridž, prema Njujork Tajmsu.
Nakon što je prijatelj obavestio Blumingdejl za “Diners Klub”, Blumingdejl je imao niz sastanaka sa MekNamarom i Snajderom, što je rezultiralo spajanjem dvije kompanije. Blumingdejl je bio imenovan za potpredsednika novog Diners Kluba.
“Doći će dan kada će plastična kartica zameniti gotovinu”, rekao je on.
Diners Klub je ostvario dobit zaračunavajući prodavnicama naknadu od 7% za sve kupovine i zahtevajući od kupaca da plate godišnju naknadu od 3 dolara.
Iako trgovci tada nisu baš bili zadovoljni idejom o kreditnoj kartici koja bi se mogla koristiti svuda – manji broj ljudi bi koristio svoje kreditne kartice za pojedine prodavnice – kartice su ubrzo prihvaćene s uhićenjem među kupcima, proširijući se na 20.000 korisnika u prvoj godini. Druge godine, The Diner’s Club je zaradio 60.000 dolara i uspostavio franšize u Kanadi, na Kubi i Francuskoj.
Prema Bankrate-u, osam godina nakon osnivanja Diners Kluba, Amerikan Ekpres i Carte Blanche su počeli izdavati kartice, zajedno sa bankama kao što je Bank of America koja je prvobitno izdala karticu Visa kao BankAmericard, a potom je karticu pretvorila u nacionalnu franšizu koju su mogle izdati lokalne banke širom SAD (1958. godine, nacionalne banke još nisu postojale).
1967. godine, četiri banke u Kaliforniji osnovale su konkurenciju za BankAmericard, poznatu kao program MasterCharge. Ovaj program je postao MasterCard 12 godina kasnije.
Upotreba kreditne kartice zaista nije zaživela sve do 1978. godine, iako je odlukom Vrhovnog suda dozvoljeno nacionalnim bankama da naplaćuju van-državnim korisnicima kamatu utvrđenu u matičnoj državi banke.
Od tada, upotreba kreditnih kartica je samo porasla. Prema ABC Nevs-u, danas više od 75% Amerikanaca poseduje barem jednu kreditnu karticu.
