U regionu Centralne i istočne Evrope kojem pripada i Srbija banke ostvaruju tri puta veće profitne stope nego u Zapadnoj Evropi – 1,3 odsto prema 0,4.
Ovaj podatak glavni je razlog zbog kojeg se očekuje da će u ovoj i narednoj godini velike bankarske grupacije zadržati fokus na ovdašnjim tržištima i pojačati kreditnu aktivnost. To potvrđuje i analiza Unikredit grupe, predstavljena tokom nedavne Juromani konferencije u Beču.
Kako se navodi u ovom dokumentu, očekuje se da će u Srbiji banke imati za 3,3 odsto veću kreditnu aktivnost u proseku tokom ove i naredne godine, što je duplo više nego 2017. godine. Ipak, ovako veliki skok vođen je činjenicom da je Srbija u prošloj godini imala jedan od najslabijih rezultata u regionu u pogledu rasta bruto domaćeg proizvoda, pa je logično očekivati da će jači rast u 2018. povući sa sobom i veće potrebe privrede za finansiranjem.
– Iako će rast kreditiranja verovatno donekle usporiti u zemljama kod kojih je bio najveći tokom poslednje dve godine, očekuje se njegovo ubrzanje u zemljama koje su zaostajale. Naročito očekujemo ubrzanje u Mađarskoj, Sloveniji i Srbiji – kaže Karlo Vivaldi, direktor Unikredita za centralnu i istočnu Evropu.
Srbija je uz Rusiju jedina zemlja u čitavom regionu koji broji 11 zemalja, čija privreda nije porasla za bar tri odsto. Rusija je, za razliku od Srbije, pod sankcijama, ali u Srbiji za loš rezultat okrivljuju sušu i greške u radu menadžmenta EPS-a zbog kojih je proizvodnja struje drastično podbacila, pa je na kraju rast BDP-a bio bledih 1,9 odsto u 2017.
Sada, Vlada Srbije očekuje da će rast biti bar 3,5 odsto u 2018, a kasnije i veći, sa čime se slaže i MMF, koji projektuje po 3,5 odsto i za 2018. i za 2019. godinu. Bankari su, s druge strane, oprezniji, pa u Unikreditu prognoziraju prosečan rast od 3,2 odsto u ovoj i narednoj godini, što je slično poslednjoj projekciji Svetske banke od tri odsto ove i 3,5 naredne godine.
Bankari očekuju dalji pad nenaplativih kredita (NPL) u regionu, što je jedna od oblasti u kojima je Srbija najviše napredovala u proteklom periodu. Tako su prema podacima Unikredita NPL-ovi u Srbiji od 2014. do 2017. godine pali za 10,1 odsto. To znači da su loši krediti prepolovljeni u odnosu na 22 odsto, koliko su, prema podacima Udruženja banaka Srbije, dostigli 2014, kada je u sektoru privrede čak 28 odsto zajmova bilo problematično. U Unikreditu očekuju da se ovaj trend nastavi i da do 2019. udeo NPL-ova padne za dodatnih 1,9 odsto.
Nekolicina zemalja je bila jednako uspešna kao Srbija u redukciji loših kredita: Rumunija (-13,3 odsto), Mađarska (-11,1 odsto) i Slovenija (-10,7 odsto).
– Pad udela NPL-ova je najizraženija karakteristika u centralnoj i istočnoj Evropi u poslednje tri godine i očekuje se da će se to nastaviti. Napredak je u dobroj meri bio vođen prodajom NPL-ova, boljom naplatom i ekonomskim oporavkom, naročito u Rumuniji, Mađarskoj, Srbiji i Sloveniji. Ovi faktori će nastaviti da igraju važnu ulogu, uz priliv novih NPL-ova ograničen boljim merama za procenu rizika – rekao je Vivaldi.
Izvor: danas.rs
