Privrednici više kasne sa otplatom kredita, dok su građani ažurniji, pokazuju podaci Udruženja banaka Srbije.
Statistika pokazuje da je sa vraćanjem kredita u 2017. kasnilo 11,1 % preduzeća, i 4,6 odsto građana, kazao je predsednik Udruženja banaka Veroljub Dugalić.
Prema statistikama banaka u 2017. godini sve manje privrednika se odlučuje za kredite. Tačnije, porast od 4,5 % je jako razočaravajuća brojka u odnosu na 2007.godinu kada je broj kredita pravnih lica bio u porastu čak 50% .
Kako to utiče na banke?
Ako kompanijie ne uzimaju kredite, broj zaposlenih u bankama se smanjuje, a tako se smanjuje broj zaposlenih i gase se banke gase i zaposleni dobijaju otkaze. Uzimanje kredita je uzajmna veza između kompanija i bankama. Više investicija jednako je više zaposlenih, a više radnih mesta znači i veći broj podignutih kredita. To je poput lanca ishrane u životinjskom svetu.
Na pitanje da li i kolike probleme krediti prave preduzetnicima, predsednik Udruženja banaka pojašnjava za BIZLife: ’’Nažalost, preduzetnici najviše kasne sa vraćanjem kredita, jer u osbovi, oni su najviše izloženi tržišnom riziku. Zavise od velikih igrača i nemaju veliku pregovaračku snagu u razgovoru sa velikim kompanijama. Po pravilu imaju problem u naplati onoga što prodaju i zato imaju veće probleme nego veliki igrači.’’
Ipak, nije sve tako crno, rešavanje loših kredita ( NPL) je bolje nego u poslednje 2-3 godine. U 2017. vraćeno je 13,8 odsto takvih zaduženja, što je dvostruko manje nego u ranijem periodu.
Povećanje standarda će apsolutno uticati na povećanje uzimanja kredita, jer je to direktna veza. Ako neko ima veći standard lakše će se odlučiti na kredit. Najveću kreditnu zaduženost imaju u zemljama koje imaju najveći standard. Kod nas ta zaduženost iznosi oko 1000 eura, dok je u zemljama sa visokim standardom 20-30.000 eura, kaže Dugalić.
Izvor: BIZLife
