Šta je potrošačima donela 2017.: Trošili više, a živeli…
Građani Srbije koji imaju bilo kakav kredit sa deviznom klauzulom lakše su disali u decembru nego u januaru 2017. godine. Ako je mesečna kreditna rata, na primer, 200 evra u džepu svakog zaduženog ostalo je oko 840 dinara u odnosu na početak godine.
Ima i drugih pokazatelja da je platežna moć u, kakvom takvom, porastu. Na primer, prodaja novih automobila je prilično porasla. U prvih deset meseci ove godine registrovano je 22.548 novih vozila, što je povećanje od 30,1 odsto na godišnjem nivou.
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku koji obuhvataju oktobar mesec vidljivo je da smo u maloprodji potrošili 5, 9 odsto više novca nego onog tamo oktobra. Taj podatak sam po sebi ne znači da smo za toliko kupovali i više robe jer su i cene u međuvremenu skakutale. Ali statistika veli da smo za 2,5 odsto više kupovali, izraženo u stalnim cenama što će reći da je za toliko i fizički kupljeno više robe. Odakle nam pare teško je reći jer je plata prosečnog građanina Srbije tek za 0,7 odsto veća u ovom nego u prethodnom oktobru.
Inače, trgovci su prodali za 3,9 odsto više robe u prvih 10 meseci 2017. nego u istom periodu u 2016. godini. Kad smo već kod povećane prodaje u čitavoj Evropi najveće povećanje beleže naše komšije Rumuni gde je maloprodaja porasla za čitavih 14 odsto.
Ajmo još malo da se hvalimo kako nam je bolje nego pre. U oktobru 2016. plata nam je u proseku bila 45.281 dinar, a u ovom poslednjem oktobru 46.879, odnosno za 1.698 dinara veća. Ako se preračuna u evre porast je još veći jer je u međuvremenu dinar nekim čudom ojačao prema evru. Tako je oktobarska plata u Srbiji skočila za “čitavih” 25 evra od prošle oktobarske.
To poređenje nas sa nama samima iz prethodne godine ide nam na ruku, ali kada se uporedimo sa svetom onda vidimo bolnu realnost koju mnogi osećaju svakog dana.
Ono što prosečni građanin Srbije oseća na svojoj koži grafički je predstavio jedan Švajcarac, kartograf Jakub Marijan koji je objavio mapu bogatstva u Evropi. Ta mapa prikazuje srednju vrednost bogatstva po odrasloj osobi u pojedinoj državi izraženu u američkim dolarima. Za izradu mape korišćeni su podaci švajcarske finansijske kompanije “Credit Suisse” i prema tim podacima Islanđani su najbogatiji u Evropi. Ta brojka za Islanđane je 445 (445.000 dolara po stanovniku) dok u Srbiji ona iznosi 5,3. Ni u tome ne bi bila sva nevolja da ispred nas nije ceo region, sve sa Albanijom i Makedonijom. U Sloveniji taj indeks bogatstva je 42, a Hrvatskoj 18.
U vrhu te liste su još Švajcarci (229) Norvežani (131), Italijani (125) i Francuzi (120). Sve je to što mi građani znamo, ali to naša vlast ne želi da vidi već nas zavarava lažnim obećanjima da će nam sledeće godine biti bolje. I to bi mi izdržali samo da jednom dođe ta obećana godina.
I beogradski nedeljnik NiN je nedavno objavio prosek plata na Balkanu. Iz te tabele vidi se da su građani Srbije na samom dnu sa prosekom od 382 evra. Iza nas su samo Makedonci sa 368 evra, ali to ne znači da su Makedonci u lošijem položaju od nas, jer tamo su cene osnovnih životnih namirnica, pa i energenata znatno niže nego u Srbiji.
Izvor: bizlife.rs
