“Kriza iza nas, ali se opet javlja avet dužničke”
Skoro deset godina od bankrota američke banke Leman braders svetska privreda je u usponu i taj trend bi trebalo da bude nastavljen i 2018. godine.
Međutim, kako navode, ponovo se javlja “avet” dužničke krize, ocenila je agencija Frans pres.
Svi znaci su pozitivni. SAD bi 2018. godine trebalo da nastave s privrednim rastom, kao i Kina, dok je Brazil izašao iz recesije, a i zona evra je zabeležila dobre privredne rezultate.
“Kriza koja je pogodila naš kontinent je sada iza nas. Privredni rast nam uliva nadu u ekonomsku održivost”, nedavno je izjavio evropski komesar za ekonomska pitanja Pjer Moskovisi.
Međunarodni monetarni fond (MMF) i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) za 2018. predviđaju svetski rast od 3,7 odsto s optimizmom koji poslednjih deset godina nije bio toliko prisutan.
Frans pres je ocenio da taj optimizam predstavlja kontrast s pesimizmom koji je pre skoro godinu dana lebdeo zbog britanskog istupanja iz Evropske unije i izbora američkog predsednika Donalda Trampa s protekcionističkim programom.
Međunarodne institucije pokušavaju ipak da ublaže “opšti entuzijazam” pozivajući države da “iskoriste dobar period i zakrpe tamo gde treba”, što je u nekoliko navrata rekla generalna direktorka MMF-a Kristin Lagard. Prema njenim rečima, vreme je za reforme koje će omogućiti da se “bolje podnesu predstojeće oluje”.
Opasnost od nove krize nije isključen, jer su MMF, OECD i brojni ekonomisti umnožili upozorenja zbog rastućeg duga u privatnom sektoru, dok američke savezne rezerve (Fed) i Evropska banka za razvoj (EBC) kontinuirano prilagođavaju svoju ekonomsku politiku trenutnoj situaciji.
“Dug domaćinstava i preduzeća dostigao je rekordni nivo u mnogim zemaljama”, naveo je OECD i dodao da su mnoga preduzeća u nekim zemljama u razvoju previše zadužena i imaju teškoće da otplate dug kada kamatne stope rastu.
OECD je ocenio da to može da predstavlja ubuduće značajan problem jer kad velika firma ima veliku dug, obaveza je države da joj pomogne i na taj način “dug iz privatnog sektora prelazi u javni sektor”.
Prema oceni Frans presa, virtuelna valuta bitkoin, čija je vrednost skočila od početka godine, izazvala je zabrinutost na tržištu je jer zabeležno da kupci ulaze u dugove da bi je nabavili.
Ekonomistkinja Anjes Benasi-Kere je rekla da ne veruje da “fenomen biktoina” može da destabilizuje tržište, pozivajući ipak na oprez jer se “tako govorilo o kreditima za nekretnine koji su izazvali svetsku krizu”.
Izvor: b92.rs
