Svaki stanovnik Srbije “doneo” bankama 41 evro za naknade
Da li su domaće banke spremne da se odreknu velike slatke zarade po osnovu „naknada“ od kojih su prošle godine zaradile blizu 294 miliona evra?
Pojedine sudske presude, koje su bankarske naknade za obradu kredita i naplatu premije osiguranja stambenih kredita kod NKOSK-a klijentima, proglasile nezakonitim, ponovo su u javnosti izazvale polemiku o tome da li je potrebno zakonski regulisati šta banka može da naplaćuje kao trošak prilikom odobravanja kredita.
Čini se da je prvi korak, bar kad su naknade banaka u pitanju, načinjen kroz najavljeni zakon o međubankarskim naknadama kod transakcija na osnovu platnih kartica, koje će biti drastično smanjene sa 1,5 odsto na 0,2 i 0,3 odsto. Pored toga, sve češće se čuje da su bankari spremni da smanje visinu brojnih bankarskih naknada, a neke i da ukinu.
“Što nije zakonom zabranjeno, to je dozvoljeno”- stav Udruženja banaka
Iako su sudovi počeli da donose presude, kojim naknade banaka proglašavaju nezakonitim, banke se teško odriču tih dodatnih prihoda. Da nije reč o malim prihodima, govori podatak Agencije za privredne registre, da su u 2016. godini banke, koje posluju u Srbiji, ostvarile neto dobit po osnovu naknada u iznosu od 35,3 milijarde dinara, što je u evrima približno 294 miliona evra.
Međutim, u Udruženju banaka Srbije kažu da nije tačno da klijenti nisu bili obavešteni o tim troškovima. Kad je reč konkretno o plaćanju polise osiguranja stambenih kredita osiguranih kod NKOSK-u, za koju je nedavno Treći osnovni sud u Beogradu doneo prvostepenu presudu po kojoj je banka nezakonito naplaćivala premiju osiguranja od korisnika kredita, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić je za list “Politika” rekao da su građani mogli da biraju da li će uzeti osiguran ili stambeni kredit bez osiguranja kod Nacionalne korporacije. Oni, koji su odabrali osigurani zajam, dobili su niže kamate.
Dugalić smatra da zbog toga ne postoji pravni osnov da se to obori na sudu. “U slučaju da presuda, ipak, postane pravosnažna i banke će reagovati. Mogu da kažu da su dovedene u zabludu da će klijenti osiguravati kredit kod NKOSK-a. Mogu i da im vrate novac od polise osiguranja, ali će kamatna stopa na stambene kredite biti 6,5 umesto 3,5 odsto. To znači da će korisnici kredita morati da vrate novac koji su, u međuvremenu, uštedeli. Pa da vidimo, da li je klijentima u interesu da im banka vrati 2.500 evra od osiguranja, a traži 10.000 evra, koje su uštedeli na nižim kamatama”. Dugalić je istakao da to što su banke prevalile obavezu plaćanja polise na korisnike kredita nije u suprotnosti ni sa jednim zakonom, a kako je rekao,” ono što nije zabranjeno, to je dozvoljeno”.
Pojedine naknade se, ipak, ukidaju
Predstavnici pravne struke uporno ističu da, prema Zakonu o obligacionim odnosima, banka troškove može da izražava samo kroz kamatu. Međutim, bankari kažu da oni imaju dodatne troškove i to neko mora da pokrije, a to su naravno klijenti.
Da se nešto, ipak, menja govori preporuka NBS da se ti dodatni troškovi smanje, a što su neke banke počele da razmatraju. Tako sve češće banke ukidaju pojedine naknade, pa možemo videti u ponudama za stambene kredite da više nema naknade za obradu kredita, što se posebno ističe kao povoljnost za građane.
U izjavi za naš portal izvršni direktor Direkcije mreže banke “Societe Generale Srbija” Dejan Vučinić je rekao da su oni, kao i ostale banke dobili preporuku od NBS da se ti troškovi svedu na jedan nivo, koji će biti prihvatljiv ili optimalan za sve institucije. “Zajedno sa NBS i Udruženjem banaka radimo na zadatku da se troškovi odobravanja kredita svedu na jednu zajedničku vrednost, koja treba da bude definisana i prihvatljiva za sve strane u tom procesu. Mi smo sad u fazi analize, predloga, preporuka, sastanaka i videćemo u kom pravcu će to da ide”. On je rekao da potpuno razume da postoje različiti troškovi za različite proizvode i da je tu sada pitanje kako odgovoriti na zahteve klijenata, ali uvažavajući i interes bankarskog sektora, posebno, uzimajući u obzir i rizike plasmana za različite kategorije klijenata i različite kategorije biznisa.
Vučinić kaže da je suština da je NBS izašla s zahtevom da troškovi kredita budu niži.” Mi imamo tržište i klijenti reaguju na ponude na tržištu. Zbog liberalizacije treba pustiti da se banke bore za uslove, koje same propisiju zato što postoje razne grupacije, koje se bore sa različitim uslovima na tržištu. Klijenti su ti koji prave kalkulaciju i izaberu najbolju ponudu, koja nije samo u vezi sa troškovima, nego i sa odnosom koji su izgradili sa institucijom. A svaka banka preuzima odgovornost i rizik ukoliko pretera sa određenim kamatnim stopama, troškovima, sporošću u odobravanju kredita”.
Pomaka ima – manje naknade za plaćenje karticama
Nacrt zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, predviđa ograničenje međubankarske naknade kod debitnih kartica na 0,2 odsto vrednosti transakcije i kod kreditnih kartica na 0,3 odsto. To je značajno smanjenje u odnosu na sadašnje naknade, koje se kreću u proseku oko 1,5 odsto. Nacrtom je predviđeno fazno smanjivanje visine međubankarskih naknada. Tako će se u prvih devet meseci primene zakona međubankarske naknade smanjiti na 0,5 odsto za debitne kartice i 0,6 odsto za kreditne kartice, a u narednih 9 meseci na nivo od 0,2 odsto za debitne i 0,3 odsto za kreditne kartice.
To će u značajnoj meri smaniti troškove malih trgovaca, koji su zbog visokih nameta izbegavali da primaju platne kartice. Naime, zbog visokih provizija banaka i roba kod trgovaca, koji imaju terminale za plaćanje karticama, bila je skuplja, što su, na kraju plaćali potrošači. Smanjenjem provizija banaka, stvaraju se uslovi za snižavanje trgovačke provizije, što bi trebalo da se odrazi i na maloprodajne cene.
Izvor: Ekonomski.net
