Ko nasleđuje otplatu kredita kada korisnik umre i šta kada je dug veći od nasleđa
U slučaju smrti korisnika kredita, njegove dugove moraju da plaćaju naslednici, ali samo ako je prethodno sprovedena ostavinska rasprava.
To praktično znači da članovi porodice ili rođaci preminulog, pored imovine nasleđuju i dug za kredite, kreditne kartice, dozvoljeni minus… I to samo ako dođe do ostavinskog postupka, u kome ravnopravno učestvuje i banka. U suprotnom, banka otpisuje preostale rate za sva potraživanja.
Ipak, Jelisaveta Vidojević (73) kaže za “Blic” da i šest godina nakon smrti supruga dobija opomene na kućnu adresu da izmiri njegov dug po kreditnoj kartici.
– Nisam pokretala ostavinsku raspravu jer stan u kojem smo zajedno živeli pripada meni. O svemu tome sam obavestila banku. Iako su mi službenici rekli da je sve u redu, meni i dalje svakog meseca stižu opomene da platim dug po kreditnoj kartici koju je on imao. Nije mi jasno šta se dešava jer su mi ponovo rekli, kada sam se žalila, da ja nemam nikakve obaveze zbog njegovih zaostalih dugova – priča Jelisaveta Vidojević.
Iako je Zakon o nasleđivanju jasan, a to je da onaj ko nasleđuje imovinu, nasleđuje i dugove, najsigurniji način da se ova obaveza prema banci izbegne je osiguranje u slučaju smrti dužnika. Tada sva potraživanja plaća osiguravajuća kuća.
– Banke nakon smrti korisnika kredita prvo kreću u potragu za naslednicima. Ukoliko se s njim ne dogovore, traže druge načine kako bi naplatile svoja potraživanja. Na prvom mestu je žirant kome banka može da aktivira administrativnu zabranu na platu. U slučaju da je kredit obezbeđen hipotekom nad nekretninom ili depozitima, banka će aktivirati ova obezbeđenja – objašnjavaju u jednoj banci.
Zbog ovakvih situacija, najbolja i najsigurnija opcija je da se u kredit uključi osiguranje, i to ne samo za slučaj smrti već i zbog rizika u slučaju otkaza ili teške bolesti. Osiguranje kredita u slučaju smrti znači da banka neće oduzimati stan od naslednika, već će naplatiti potraživanja od osiguravajuće kuće.
Inače, pravnici naglašavaju da zakonski naslednici mogu da se u ostavinskoj raspravi odreknu nasledstava pa tako izbegnu i plaćanje zaostalih dugova. To im omogućava Zakon o nasleđivanju prema kome “naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za ostaviočeve dugove”.
– Naslednicima treba da bude jasno da se ne mogu delimično odreći nasleđa. Tako je jednom data izjava o odricanju od nasleđa neopoziva ne može se menjati. U praksi to znači da porodica preminulog neće dobiti ni stan, ni automobile, ni bilo šta od imovine na koju su po zakonu imali pravo, ako su se tog prava jednom odrekli – kažu nam u jednoj advokatskoj kancelariji.
Kada je dug veći od nasledstva
Naslednici ne mogu da odgovaraju za dugove koji su veći od visine nasleđene imovine.
– Dakle, ukoliko je neko nasledio imovinu čija je vrednost manja od vrednosti duga prema banci, tada nije u obavezi da vrati ceo dug, već samo iznos do vrednosti nasleđene imovine – objašnjavaju advokati.
