Stotine evra samo za čuvanje kredita
POJEDINIM bankama nije dovoljna zarada od paprenih kamata, ni visokih provizija, već naplaćuju i godišnje održavanje kredita, pišu Novosti.
To je trošak od 0,5 do 1% na ostatak duga, što nije mala stavka u otplati bilo kog zajma. Ova provizija se zaračunava na sve kredite, od stambenih do gotovinskih. Tako će godišnje održavanje stambene pozajmice sa dugom od 45.000 evra, koštati najmanje 225, a najviše 450 evra, pored svih troškova koji prate ovaj zajam.
Isto važi i za gotovinske kredite.
Zavisno od iznosa zajma dodatan namet može da bude od 5.000 do 10.000 dinara. Ovi krediti kod većine banaka imaju i takozvani administrativni trošak, koji iznosi od jedan do 3,50 odsto. To znači da ako neko uzme keš kredit od 500.000 dinara, za administrativni trošak mora da izdvoji 17.500 dinara, a za godišnje održavanje ovog zajma još 5.850 dinara.
Mnogi građani često ne provere sve troškove koji prati kredit koji uzimaju vodeći se nižom kamatnom stopom. Kada uđu u kredit, shvate da imaju mnogo više obaveza nego da su se opredelili za neku drugu banku sa nešto većom kamatom.
– Zakon o obligacionim odnosima predviđa da banka građaninu odobrava određeni iznos novca, a da ga korisnik vraća uz ugovorenu kamatu. S druge strane, cena kredita je jedan od bitnih elemenata ugovora i predstavlja vrednost koštanja zajma. Po ta dva osnova, dolazimo do zaključka da banka samo kamatu može naplaćivati kao cenu kredita i ništa drugo – kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih korisnika “Efektiva”.
Ako i postoji određeni trošak obrade kredita, kako kaže Gavrilović, banka bi morala da ga dokaže i da klijentu taksativno nabroji. Svakako ga ne može naplaćivati u procentualnom iznosu od vrednosti kredita.
Kako naglašava Gavrilović, nemački vrhovni sud je zabranio bankama da naplaćuju bilo kakve provizije, već se za kredit plaća samo kamata.
– Kod nas to još ne postoji. Ali, ukoliko banka ima neki trošak prilikom obrade kreditnog zahteva, on mora biti isti za sve klijente i prikazan u određenom novčanom iznosu. Kada ga banka naplaćuje u procentualnom iznosu, od vrednosti kredita, ona za isti posao koji obavi sa dva klijenta, više novca naplati od onog koji je uzeo veći kredit – naglašava Gavrilović.
MAME REKLAMOM
IMAMO situaciju, kako kaže Dejan Gavrilović, da banka reklamira kredit kao jeftin, nudeći ga klijentu kao kredit sa niskom kamatnom stopom, a s druge strane naplaćuje dodatne troškove. Na primer, mesečno ili godišnje održavanje kredita, što diže cenu kredita, a klijent je obmanut da je uzeo jeftin kredit.
tekst i foto: Novosti.rs
