Generalni direktor “Telekoma” za Blic: Kredit će se otplaćivati mobilnim telefonom
Keš kredite građani Srbije i korisnici MTS usluga od januara će moći da podignu u svim MTS poslovnicama, a rate će plaćati putem telefonskih računa.
To je, kako kaže u intervjuu za “Blic” Predrag Ćulibrk, generalni direktor “Telekoma Srbija”, jedan od novih servisa i ozbiljno uključivanje ove kompanije u bankarski sektor.
* Da li je ovaj vaš poslovni potez trka sa konkurencijom ili vas je muka naterala u bankarstvo zbog sve većeg broja besplatnih aplikacija i odumiranjem fiksne telefonije?
– Ta priča je globalna. Padaju prihodi iz klasičnih servisa, svi mi tragamo za novim izvorima prihoda, gde spadaju i finansijske usluge koje su u ovom slučaju povezane sa mobilnim telefonom, a ne sa novčanikom. Zato mi ulazimo u taj posao jer smatramo da danas novčanik i možete zaboraviti kod kuće, ali mobilni ne.
* Mislite li da ćete preko kredita pridobiti i nove korisnike vaših telefonskih usluga?
– Mislimo da je to dobar poslovni potez, a da li će dati epohalne rezultate, to ne znam. Ono što znam je da smo više od godinu dana radili na implementaciji složenog IT projekta da bismo napravili digitalnu banku. U kombinaciji sa mobilnim novčanikom to treba da bude prava novina na tržištu. Uz to građani će uskoro moći u našim poslovnicama da otvore račun u MTS banci i da dobiju keš kredit koji će se otplaćivati kroz telefonski račun.
* Ušli ste u bankarski sektor, da li telekomunikacije postaju neisplativ biznis?
– Malo ko danas ima odgovor na pitanje kako će izgledati telekomunikacije za pet godina, pa čak i za tri. Sve više se koriste besplatne aplikacije, kao što su “Skajp”, “Vajber”, “Vocap”, “Fejsbuk mesindžer”. Tih vrsta usluga će biti sve više na tržištu i to može da naruši dugoročne planove. Malo ko u našoj industriji može da predvidi da li će se telekomunikacioni operateri pretvoriti samo u prodavce internet protoka, a da li će servise pružati globalni provajderi tih usluga. To je opasnost za sve učesnike na tržištu, pa i za nas.
* Po vašim poslovnim rezultatima, taj bauk besplatnih aplikacija još nije ugrozio vaše finansije, iako ste prošli drugu neuspešnu privatizaciju?
– Ova poslovna godina za nas je uspešna jer će naš profit biti oko 16 milijardi dinara. To je veliki rezultat, s obzirom na to da je postojala realna bojazan da su se zaposleni umorili od dugog i neuspešnog privatizacionog procesa. Nastavili smo sa razvojem, i u infrastrukturu i tehnologije uložili oko 110 miliona evra, pa ćemo tako položiti oko 1.500 kilometara optičkog kabla.
* Da li ova ulaganja pokazuju da su protivnici privatizacije bili u pravu i da vi i bez stranog kapitala možete da se borite sa konkurencijom?
– Možemo da se borimo. Kao lideri u mobilnoj telefoniji tri godine držimo stabilnu poziciju. U tom segmentu imamo 46 odsto tržišnog učešća, a borimo se sa dve telekomunikacione kompanije koje su u top 10 u svetu. Nismo izgubili trku ni kada je reč o internetu i televiziji jer i tu imamo rast. Zbog ovakvih rezultata profit je stabilan, pa ćemo u državni budžet i sledeće godine da uplatimo znatan iznos kroz dividende. Ove godine je to bilo 8,9 milijardi dinara.
* Da li je profesionalni menadžment potreban da bi otpustio višak zaposlenih?
– Moja funkcija je na raspolaganju, ali kada je reč o višku zaposlenih, tu moramo da budemo obazrivi. Smanjili smo broj zaposlenih za 800 ljudi u poslednje dve godine, pa sada radi 8.050 ljudi. To smo radili kroz fondove za dobrovoljni odlazak i u dogovoru sa reprezentativnim sindikatima. U sledećoj godini po istom principu trebalo bi da ode još 250 ljudi. U isto vreme primamo i određeni broj mladih ljudi, pre svega razvojnih i IT inženjera, kako bismo obezbedili našu funkcionalnost i konkurentnost.
* Koliko vašu konkurentnost mogu da ugroze dva nova virtuelna operatera?
– Apsolutno su nam konkurencija. Oni nemaju svoje bazne stanice i koriste stanice jednog od postojeća tri mrežna operatora. Nismo uplašeni jer oni uglavnom gađaju tržišne mete koje veliki provajderi zbog frontalne komunikacije ne mogu da dosegnu. Ako bih mogao slobodnije da se izrazim – veliki operatori bacaju mreže i hvataju sve što mogu, a virtuelni zabacuju pecaljke i love ciljano.
Vlada odlučuje o privatizaciji
* Planirali ste i u 2017. godini velike investicije. Da li je to šminkanje Telekoma za treću privatizaciju?
– Potpisali smo ugovor sa kompanijom “Huavej”. To je dugoročni projekat koji će trajati od tri do četiri godine i vredan je do 150 miliona evra. Želimo da izgradimo infrastrukturu, pre svega baziranu na optici, koja će da obezbedi brzi pristup internetu i infrastrukturu koja će zadovoljiti potrebe za raznim servisima, kako elektronske uprave, tako i poslovne zajednice i građana. A što se tiče privatizacije, o tome će odlučiti Vlada, koja je većinski vlasnik.
Zašto pomažemo Zvezdi i Partizanu
* Vi ste zvezdaš, a navijači tog kluba vam zameraju da više sponzorišete Partizan. Ima li istine u tome?
– Ja jesam zvezdaš, ali nama navijači Zvezde i Partizana i te kako veruju i cene naše ulaganje u sport, nekad čak više od samih predstavnika klubova. Mi pomažemo u sklopu društveno odgovornog poslovanja i kulturi i zdravstvu, kao i Egzitu, Guči. Naš projekat “Teslin vremeplov” proglašen je za jedan od pet najboljih projekata iz oblasti nauke i obrazovanja u Evropi.
tekst: blic.rs
