Rasprodata skoro cela emisija obveznica – prikupljeno 111 milijardi dinara, država postigla cilj

Uprava za javni dug objavila je da je država uspela da na današnjoj aukciji plasira 92,78 odsto emisije 10,5-godišnjih dinarskih obveznica ukupne vrednosti 120 milijardi dinara.

Država je na ovaj način prikupila 111,34 milijarde dinara uz prinos od 5,25 odsto i kuponsku stopu u istom iznosu, a pokazalo se i da su sagovornici Biznis.rs bili u pravu kada su ocenili da će investitori želeti da ulože u ovu dužničku hartiju Srbije, iako je iznenađenje da nije plasirana cela emisija.

Upravu za javni dug sigurno raduje podatak da je na aukciju za prodaju benčmark dinarske obveznice pristiglo 99 ponuda od sedam učesnika, kao i da je vrednost tražnje premašila ponuđenih 120 milijardi dinara.

Tražnja je, naime, dostigla 154 milijarde dinara dok je najniža ponuđena stopa prinosa iznosila 4,5 odsto, značajno niže od kuponske stope od 5,25 odsto koja je deo ove emisije, dok je najviša ponuđena stopa prinosa iznosila 5,95 odsto, pa prosečna stopa prihvaćenih ponuda na kraju iznosi 5,02 odsto.

Od ukupno 99 ponuda na stolu Uprava za javni dug prihvatila je 70, i to 26 iz bankarskog sektora, 30 od „ostalih pravnih lica“ i 13 kastodi klijenata, dok je prihvaćena i ponuda jednog fizičkog lica, stoji u izveštaju o aukciji.

Podsetimo da su sagovornici Biznis.rs – profesori Zoran Grubišić i Nikola Stakić – uoči aukcije ocenili da će za ovom hartijom vladati veliko interesovanje.

Iako nije realizovana cela emisija, profesor Stakić sa Poslovnog fakulteta Univerziteta Singidunum u reakciji na rezultate aukcije ocenjuje da je država svakako uspela da postigne ono što je želela – da prikupi premijske nivoe uz atraktivnu kuponsku stopu.

„Prosečan ponderisani prinos do dospeća je niži od kuponske stope, pa taj iznos od 5,02 odsto zapravo odgovara profilu rizika naše zemlje i njenom trenutnom kreditnom rejtingu, kao i premiji za dospeće hartije čija je ročnost 10 i po godina“, rekao nam je Stakić, uz opasku da „blago iznenađuje da nije realizovana cela emisija“.

Na razlog, prema njegovom mišljenju, ukazuje upravo raspon prinosa koji su tražili investitori – od 4,5 odsto, pa do 5,95 odsto,

„Neki investitori su izgleda tražili više prinose, što se može tumačiti višim stopama inflacije, koja ne usporava tolikom brzinom kojom se očekivalo pre nekoliko meseci, a možda i time da se ove godine planira viši deficit, uz rast prosečne ponderisane kamatne stope koju plaćamo na naš javni dug“, ocenio je profesor Nikola Stakić.

Naglašava da se ipak pokazuje da je najveći broj investitora bio spreman da prihvati prosečnu stopu prinosa od 5,02 odsto, što se ogleda u premijskoj ceni od 10.183,17 dinara po obveznici.

Izvor: Biznis.rs