Šef kancelarije MMF: Fiskalna disciplina od ključnog značaja u razvojnom ciklusu Srbije
Kredibilna i oprezna fiskalna politika Vlade Srbije najbolji je način da se održe i poboljšaju odlični makroekonomski rezultati, ocenio je Lev Ratnovski, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji, u okviru diskusije na 24. Beogradskom ekonomskom forumu.
Ratnovski je konstatovao da se Srbija nalazi u zamahu razvojnog ciklusa, kada su troškovi veliki, a posebno kada je reč o kapitalnim i drugim ulaganjima, i da je zato od izuzetnog značaja da se održi fiskalna disciplina i novac troši strateški i u skladu sa prioritetima.
„Istorija je puna primera zemalja koje su krenule da troše i nikako nisu uspele da prestanu – i zato je dobro da je postignut novi PCI sporazum između Srbije i MMF-a, čiji je cilj da podrži upravo fiskalnu disciplinu, i u okviru koga je postignut dogovor da fiskalni deficit ostane na nivou do tri odsto do kraja 2027. godine“, rekao je Ratnovski.
Na pitanje moderatora panela, ekonomiste i nekadašnjeg člana Fiskalnog saveta Vladimira Vučkovića, kako MMF gleda na poštovanje fiskalnih pravila kada je reč o udelu javnog duga u BDP-u (koji se trenutno kreće oko 48 odsto), Ratnovski je rekao da je dogovor sa Vladom Srbije da je trenutno od ključnog značaja da se Vlada pridržava pravila koja se odnose na plate i penzije.
„Kada je reč o fiskalnom pravilu o udelu javnog duga od 45 odsto u BDP-u, dogovoreno je da se njegova primena odloži za posle 2027. godine, uz obavezu Vlade Srbije da pažljivo prati i optimizuje potrošnju kako fiskalni deficit ne bi premašio tri odsto u dogovorenom periodu“, precizirao je Ratnovski.
Na vezu privrednog rasta, zaduživanja i javnog duga ukazao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić.
„Srbija od 2012. godine beleži sporiji privredni rast od proseka zemalja centralne i istočne Evrope, a raste sporije i od svetskog proseka. U isto vreme, nivo javnog duga je porastao za 22 milijarde evra. Pri tome, BDP u evrima nije realno ‘dupliran’, već je porastao za oko 32 odsto“, istakao je Šoškić.
Član aktuelnog saziva Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov smatra da je za naredni period izuzetno značajna prioritizacija rashoda.
„U potrošnji države došlo je do značajne promene kada su investicije dostigle sedam odsto BDP-a. U teoriji su kapitalna ulaganja najproduktivniji rashod, ali je važno držati ih pod kontrolom i razmotriti kojim projektima dati prioritet“, rekao je Altiparmakov.
Peter Tabak, vodeći regionalni ekonomista u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), ocenio je takođe da je u vremenu koje dolazi potrebno staviti veći fokus na poboljšanje poslovnog okruženja i zelenu ekonomiju, kao i na upravljanje resursima.
„Kada je reč o privatnom sektoru, reč je o prihvatanju standarda korporativnog upravljanja kompanijama i njihova transformacija iz porodičnog u klasični biznis, dok je sa druge strane važno voditi računa o upravljanju državnim kompanijama koje su zadužene za proizvodnju energije, komunalne usluge i slično“, rekao je Tabak i podsetio da EBRD pomaže Srbiji upravo u ovim oblastima.
Državni sekretar u ministarstvu privrede Vladimir Arsenović naglasio je značaj dodele investicionog kreditnog rejtinga Srbiji u kontekstu privlačenja stranih investicija.
„U 2022. godini direktne strane investicije (FDI) iznosile su 4,4 milijarde, a godinu dana kasnije 4,5 milijardi evra. Ove godine od januara do avgusta pristiglo je 3,2 milijardi evra, što je za 11,6 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Kreditni rejting je signal investitorima da nastave da ulažu u Srbiju“, rekao je Arsenović.
U diskusiji u okviru panela „Privreda Srbije tokom godina i naučene lekcije“ učestvovao je i profesor fakulteta FEFA Nebojša Savić koji je posebnu pažnju posvetio obrazovanju, i poručio da je neophodno kod mladih podsticati analitičko i kreativno mišljenje.
„Tržište rada šalje takav signal, jer će uz nove tehnologije i veštačku inteligenciju na raspolaganju, upravo te veštine biti najtraženije kod poslodavaca“, zaključio je Savić.
(Biznis.rs)
