Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pokrenula je inicijativu koju je do sada prihvatilo više od 130 zemalja, koje predstavljaju 90 odsto svetske ekonomije – da uvedu globalni minimalni porez! OECD je procenila da bi uvođenje globalnog minimalnog poreza na dobit kompanija donelo vladama dodatnih 220 milijardi dolara godišnjeg prihoda.
Ovo bi generisalo 13 do 36 milijardi dolara dodatnih poreskih priliva, što bi takođe značajno pomoglo zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
Cilj uvođenja globalnog minimalnog poreza je da se poveća poreski obuhvat zemalja. Minimalna globalna poreska stopa je poznata kao drugi stub poreske reforme koju predviđa OECD.
„Međunarodna zajednica je postigla značajan napredak u sprovođenju ovih reformi, koje bi trebalo da obezbede pravednije međunarodne poreske aranžmane i bolje funkcionisanje u digitalizovanoj i globalizovanoj svetskoj ekonomiji“, objasnio je generalni sekretar OECD-a Matijas Korman (Mathias Cormann) u saopštenju za javnost.
Prema njegovim rečima, nova analiza ekonomskog uticaja ponavlja važnost brze, efektivne i sveobuhvatne implementacije ovih reformi kako bi se osigurala realizacija značajnih potencijalnih prihoda.
Poreski savetnici iz kompanije Mazars objašnjavaju da su OECD i G20, imajući u vidu izazove koje sa sobom nosi ubrzana digitalizacija svetske ekonomije, krajem 2021. godine objavile takozvana GloBE pravila (Global Anti-Base Erosion Model Rules) koja su strukturirana u vidu dva „stuba“ (Pillar One i Pillar Two).
“Najjednostavnije rečeno, ideja drugog stuba (Pillar Two) je da nametne globalni minimalni porez velikim multinacionalnim kompanijama kako bi se izbeglo prebacivanje profita u jurisdikcije koje imaju niže stope poreza na dobit. Prema poslednjim podacima, očekuje se da će globalni prihodi po osnovu ubiranja poreza porasti za 220 miliona dolara godišnje, što je rast od oko devet odsto”, kažu iz Mazarsa.
Kako funkcioniše globalni minimalni porez?
Pravila za globalni minimalni porez su poprilično kompleksna, međutim on se neće odnositi na sve kompanije – postavljene su granice vezane za obim poslovanja, pa tek ako ih firme prevaziđu na njih će se odnositi ova pravila.
Prvi prag je minimalni promet od 750 miliona evra godišnje, kao i profitna marža od 10 odsto pre oporezivanja. Iz opsega globalnog minimalnog poreza isključene su kompanije koje su u vlasništvu države, neprofitne organizacije, kao i penzioni i investicioni fondovi.
“Ideja je da se kroz više obračunskih mehanizama utvrdi u kojim je jurisdikcijama multinacionalna korporacija platila porez po efektivnoj poreskoj stopi koja je niža od minimalne koju propisuje Pillar II i koja iznosi 15 odsto, te da ta razlika bude plaćena u nekoj od država koje imaju pravo oporezivanja nad ostvarenim dohotkom”, navode iz kompanije Mazars.
Ekonomista Mihailo Gajić kaže da su Sjedinjene Američke Države tražile da se ovaj predlog minimalne poreske stope poveća na 21 odsto, što treba posmatrati i iz vizure toga da administracija predsednika SAD Džoa Bajdena (Joe Biden) planira povećanje poreza na dobit u samoj zemlji sa trenutnih 21 odsto (koliko sada iznosi nakon Trampove poreske reforme) na čak 28 procenata.
“To bi trebalo da pomogne u finansiranju veoma ambicioznog plana potrošnje koji se bazira na izgradnji nove infrastrukture. Predsednik Bajden je izjavio i da se razmatra opcija da zemlje koje ne pristanu na ova pravila i koje shodno tome budu imale niže poreske stope od propisanih 15 odsto neće moći da računaju na dosadašnji poreski tretman njihovih kompanija – drugim rečima, na njih će se primenjivati ne razlika do 15, već celih 15 procenata kao da prethodno nisu platile nikakav porez na dobit”, kaže Gaić.
Uticaj globalnog minimalnog poreza na Srbiju
Iako još uvek postoje brojna otvorena pitanja u vezi sa samim načinom uvođenja globalnog minimalnog poreza, savetnici iz kompanije Mazars smatraju da bi njegova primena mogla da utiče na svetskom nivou na odluke o ulaganjima u određene države.
“Na primer, za multinacionalne kompanije koje prelaze navedene kriterijume potencijalno neće biti koristi ako neka država daje poreske podsticaje za određena ulaganja, ako bi radi zadovoljenja pravila o minimalnoj poreskoj stopi morale u svojoj zemlji rezidentnosti da plate uvećani porez upravo radi tih podsticaja”, ističu naši sagovornici.
Oni dodaju da bi, s obzirom na to da Srbija već daje određene poreske olakšice za velika ulaganja, kako domaćim tako i stranim investitorima, takva vrsta „prednosti“ u odnosu na druge zemlje mogla imati mnogo manje uticaja, te se može očekivati da će ostali faktori pri odlučivanju o investicijama kao što su cena rada, kvalifikovanost zaposlenih, kompleksnost administrativnih procedura, pravna sigurnost i slično dobiti na značaju.
Ekonomista Mihailo Gajić ocenjuje da posledice uvođenja globalnog minimalnog poreza na Srbiju neće biti direktne jer je zamišljeno da se on odnosi na tehnološke kompanije koje nisu registrovane kod nas.
“Pošto je stopa poreza na dobit u Srbiji svakako već predloženih 15 odsto, indirektno bi ovo moglo da znači povećanje cena digitalnih servisa da bi se nadomestio pad prihoda većim poreskim opterećenjem”, zaključuje naš sagovornik.
