Zamena štednih knjižica, dolara za evro uz doplatu – Bankar.rs
BANKEDOMAĆE BANKERačuniSLIDERSVE VESTI

Zamena štednih knjižica, dolara za evro uz doplatu

Menjanje hartija duga u dolarima, za papir zaduženja u evrima, plus doplata kamate za pet i deset godina. Ovo je najjednostavnije, objašnjenje hedžinga, odnosno transakcije vredne 1,75 mlrd USD koju je država uradila krajem prošle sedmice. Još jednostavnije objašnjenje aranžmana je zamena štednih knjižica: dolarske za onu u evrima, uz doplatu onome ko preuzme američku valutu.

Iako u prvi mah deluje da je ovakvo davanje trošak, kada dođe do promene kursnih razlika, poput trenutnog jednogodišnjeg stalnog rasta kursa dolara, na kraju ovakvi aranžmani mogu da donesu i čistu zaradu. Ili bolje reći, uštedu.

To dokazuje i činjenica da je Republika Srbija zaključivanjem ovakvih transakcija u prethodne dve godine već uštedela oko 45,8 mil EUR. Ako bi tržišni uslovi ostali nepromenjeni do kraja servisiranja ovih obaveza, moglo bi da se uštedi još 315,4 mil EUR. Zvanično objašnjenje Narodne banke Srbije je da hedžing predstavlja zaštitu od (finansijskih) rizika:

Finansijski hedžing predstavlja transakciju koju tržišni učesnici zaključuju kako bi umanjili ili eliminisali rizike vezane za određena ulaganja ili obaveze. Zaključivanjem hedžing transakcija, učesnici na tržištu imaju za cilj da se zaštite od niza rizika, poput onog od promene deviznog kursa, kamatnih stopa ili cena određene finansijske aktive. Tehnike koje se koriste za realizaciju hedžing transakcija obično uključuju kompleksnije (izvedene) finansijske instrumente – finansijske derivate. Najveći broj hedžing transakcija realizuje se posredstvom fjučersa, forvarda, opcija, pri čemu se za hedžing koriste i svopovi.

Svop finansijski derivat

NBS objašnjava da je svop finansijski derivat kojim dve ugovorne strane postižu dogovor o razmeni novčanih tokova ili obaveza koje proističu iz dva finansijska instrumenta. Jedna vrsta svopova su i valutni, koji uključuju razmenu kamate i/ili glavnice u jednoj valuti za kamatu i/ili glavnicu u drugoj.

– Dobar primer korišćenja svopova u svrhu hedžinga (zaštite) od deviznog rizika predstavlja emisija evroobveznica Republike Srbije – poručuju iz NBS. – Naime, naša država je iskoristila trenutno povoljnije mogućnosti zaduživanja na dolarskom tržištu i prodajom evroobveznica obezbedila finansiranje u toj valuti. Zatim je, kako bi smanjila devizni rizik (od promene kursa dinara prema dolaru), naša država istovremeno zaključila hedžing transakciju (valutni svop) kojom je dolarske obaveze po osnovu novoemitovane evroobveznice konvertovala u obaveze u evrima.

Na ovaj način, kako poručuju iz NBS, devizni rizik za našu zemlju, koji proističe iz navedenih evroobveznica, u značajnoj meri je smanjen, imajući u vidu činjenicu da Centralna banka već deceniju uspešno održava relativnu stabilnost kursa dinara prema evru. Eliminisan je faktor rizika po osnovu promena kursa evra prema dolaru na koji NBS ne može da utiče. Ujedno, zaključuju, omogućeno je da se iskoriste i niže kamatne stope na finansiranje u evrima, tako da je realizovana ušteda i po osnovu troškova finansiranja Republike Srbije.

Fjučersi, forvardi i opcije…

U saopštenju NBS pomenuti su i termini: fjučersi, forvardi i opcije…

Fjučersi su ugovori da će neka roba biti plaćena u budućnosti po unapred dogovorenoj ceni i sa njima može da se trguje na berzama do dana dospeća. Primer je da neko rod suncokreta za 2024. dogovori po ceni od 150 dinara po kilogramu. Bez obzira na to kolika bude realna cena, onaj ko se obavezao dužan je da isplati ugovoreni iznos.

Forvardi su veoma slični fjučersima, ali način isplate dogovorenog iznosa ugovaraju dve strane i njima se ne trguje na berzi.

Na kraju ostaje opcija. Ona je pravo, ali ne i obaveza da se kupi ili proda određena aktiva po unapred dogovorenoj ceni i u okviru određenog vremenskog perioda. Da bi neko stekao ovo pravo, on plaća premiju. Time može da bira da li će realizovati dogovor, ili odustati od njega.

Izvor: Novosti

Tags
Back to top button