Krediti sa varijabilnom kamatom: Stabilizacija neće tako skoro, ali se vidi svetlo na kraju tunela

Evropska centralna banka danas odlučuje o tome hoće li ponovo podići kamate. Mnogi procenjuju da hoće, ali se svetlo na kraju tunela ipak vidi. Skok euribora poslednjih meseci najviše je zabrinuo građane koji su podigli stambene kredite sa promenljivom kamatnom stopom, jer svako njegovo povećanje automatski znači i povećanje mesečne rate. Nekima se rata već povećala za 30, 50 pa i 100 evra, ali strah je da bi to moglo da ide i mnogo više. Tako je jedino pitanje koje ih muči: “Kad će stabilizacija?”

“Kako će to u budućnosti svi bismo voleli da znamo. Ali to sve sve zavisi od toga kojom brzinom će se inflacija zaustaviti a onda i krenuti na dole. Ja verujem da to može da se desi već na proleće sledeće godine, odnosno da pik inflacije bude do nove godine, a onda da krene da se spušta. I to ne samo kod nas, nego i svuda, upravo zbog ovih mera koje se preduzimaju i da se negde 2024. godine vratimo u granice normale, a to znači 3 odsto ciljane inflacije, +- 1,5 odsto i to je u programima svih centralnih banaka – kaže Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka.

Da li je sada dobar trenutak za uzimanje kredita

“Nema dobrog ili lošeg trenutka za uzimanje kredita. To je sve stvar lične procene koliko vam treba. Samo što treba imati na umu to što mi ekonomisti govorimo, da u narednom periodu može doći do poskupljenja kamata. To povećanje neće biti znatno veliko, ali može da bude od par desetina evra” – kaže Vladimir Vasić iz UBS.

On napominje da svako od nas treba sam da proceni da li uzeti i u kom iznosu, i tu treba biti racionalan.

“Umesto da uzmete kredit od 100.000 evra, možete da uzmete od 80.000 evra i na taj način vi indirektno usporavate tražnju a onda se usporava inflacija” – kaže Vasić.

Kako dalje objašnjava, ekonomija je ciklična, pogotovo kada se uzima stambeni kredite na 10 i 20 godina, jer tada postoji velika verovatnoća da će dužnik tokom tog perioda imati imati i negativan i pozitivan euribor.

“I samo je pitanje da li smo štedeli dok je on bio negativan a to je 30, 40 pa i 50 evra mesečno na nekom srednjem i većem stambenom kreditu i da li smo to stavljali sa strane za period kada je euribor pozitivan” – zaključuje Vasić.

Povećanja neće u “nebesa”

Dušan Uzelac sa portala “Kamatica” rekao je za RTS da je stanje sada turbulentno, ali da ne znači da će euribor rasti u nebesa. Poručuje i da ovo nije isti scenario kao sa kreditima u švajcarcima. On ističe da su banke prodavale kredite dok je euribor bio negativan, sa idejom da to prodaju kao najpovoljniju ponudu, ali da niko nije iskoristio momenat da kaže kako će euribor porasti, da bar pripremi klijenta.

“Ovo što se dešava nije ništa strašno, samo vas niko nije obavestio o tome. Kada skoči euribor jedan odsto rata kredita prosečno poraste za tridesetak evra, to je rata od 200-250 evra”, kaže Uzelac.

On dodaje da u ovom slučaju ko ima veću ratu, ima i veće poskupljenje.

Uzelac ukazuje da u ovom trenutku nijedna banka neće ponuditi fiksnu kamatnu stopu kod stambenih kredita, jer nemaju hrabrost da se vežu za jednu valutu na 20 godina, zato što se one vezuju za euribor i tako dele rizik sa klijentom. I on ukazuje na period pre par godina, kada je zbog niskog euribora period otplate kredita bio dosta povoljan.

Neizvesno do kraja godine

Da li će ECB povećati kamatne stope do kraja godine, Vasić kaže da zavisi od toga kako će delovati inflacija i koliko će cena gasa da se smiri, kao i da li će to imati uticaja na trenutnu situaciju.

“Ukoliko bude bilo potrebe Centralna banka će intervenisati, ali videli smo već da oni to rade postepeno, ne naglo, upravo iz razloga da bi svi mogli da se prilagodimo” – zaključuje Vasić.

Euribor na nivou 2015. godine

Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka podseća da je poslednjih 7,8 godina euribor bio negativan, tako da su se krediti sa promenljivom kamatnom stopom plaćali manje nego da je bio pozitivan. On ukazuje da je euribor danas na nivou onog iz 2015. godine i da su tada centralne banke učinile novac dostupnim građanima i pokrenule privredu.

“Sada imamo situaciju da je to ciklično i mi to osećamo kroz rate kredita” – kaže on.

On objašnjava da iako građani ovo povećanje osećaju kao udar na svoj budžet, to je jedan od načina da se zaustavi inflacija.

“Jedan od načina da se zaustavi inflacija jeste da se utiče monetarnom politikom. To je kao prekookeanski brod, da bi se zaustavio mora da se primeni nekoliko mehanizama. Jedan je da učinite novac dostupnijim, i to je lek koji se primenjuje u ovoj situaciji” – kaže Vasić.

Podsetimo da je u januaru ove godine euribor bio – 0,539 procenata. Do oktobra meseca njegova vrednost polako je iz minusa dolazila u plus, da bi njegova vrednost u ovom mesecu bila + 2,027 procenata. Slična situacija vila je i 2007 godine kada je euribor u januaru iznosio – 0,539 procenata, da bi postepeim povećanjem za godinu dana došao na +4,709 procenata.

Ko kupuje stanove i koliko se uzimaju krediti

Zanimljiv je podatak koji je danas objavio RGZ da se i dalje prodaje veliki broj stanova, najviše u Beogradu. U poslednjem kvartalu prodato je čak 8.013, a samo deset odsto nepokretnosti plaćeno je kreditima.

Uzelac objašnjava da je statistika “malo neispravno poređana”, ne kažu da je od 8.000 stanova 800 plaćeno kreditima, već da je 10 odsto finansirano.

“Što znači da skoro pa svaki drugi kupljen stan ide deo na kredit deo za keš. Onaj ko proda nekretninu sigurno ne ode u kafanu da potroši novac, on kupuje sledeću nekretninu, znači to je već neki novac u igri. Najčešće se dokupljuju kvadrati”, dodaje Uzelac.

Izvor: Blic