Stanovi u Beogradu poskupeli devet odsto
Uprkos poskupljenju građevinskog materijala građevinska aktivnost ne opada. Stanogradnja raste, ali rastu i cene stanova. Od početka godine novosagrađeni stanovi u Beogradu su poskupeli u proseku za devet odsto, a u Novom Sadu za 16 procenata. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u martu su izdate 2.743 građevinske dozvole, što je za 35,2 odsto više u odnosu na isti mesec prošle godine. Najveći broj izdatih dozvola, 76,2 procenta odnosi se na zgrade.
Prema dozvolama izdatim u martu, u Srbiji je prijavljena izgradnja 4.360 stanova, sa prosečnom površinom od 70,7 kvadrata. Predviđena vrednost radova novogradnje u martu iznosi 80,8 odsto od ukupno predviđene vrednosti radova, a najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradu. Istovremeno u prvom kvartalu 2022. porastao je broj kupoprodajnih ugovora, za 6,7 odsto, u odnosu na isti period 2021. godine.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u prvom tromesečju ove u odnosu na isti period 2021. zabeležen je rast broja kupoprodaja u Beogradu za 489 ugovora (6,6 odsto), Novom Sadu za 332 ugovora (13,7), Nišu za 176 ugovora (20,5) i Kragujevcu za 65 ugovora (11,1). Vrednost kupljenih nekretnina iznosi 1,6 milijardi evra, što je 22 procenta više nego na početku prošle godine. Najveći udeo u ukupnim novčanim transakcijama imao je promet stanova u iznosu od 889,5 miliona evra, od čega je u Beogradu za stanove izdvojeno 562,5 miliona evra.
U Beogradu je prosečna cena stanova u novogradnji porasla za devet odsto, a raspon se kretao od pet odsto na Voždovcu do 28 odsto na Paliluli. Ali je vrednost pala za tri odsto u Zemunu i za pet odsto na Čukarici. Prosečna cena po kojoj su u prvom tromesečju kupovani stanovi u Starom gradu iznosila je 3.000 evra, gde postoji trend povećanja cene od 14 odsto. Prosečna cena kvadratnog metra na Vračaru bila je 2.228 evra, u Novom Beogradu 2.357 evra (poskupljenje sedam odsto), dok je na Paliluli kvadrat skočio na 2.553 evra. Na Čukarici je prosečna cena metra kvadratnog 1.595 a u Zemunu 1.755 evra.
U Novom Sadu je najviše skočila vrednost novosagrađenih stanova, za 16 odsto pa je prosečna vrednost kvadratnog metra iznosila 1.505 evra, a u Nišu i Kragujevcu oko 1.000 evra, s tim što je tamo bio skok cena u odnosu na prošlu godinu za dva, odnosno za pet odsto.
Nebojša Nešovanović, rukovodilac odeljenja za procenu u kompaniji CBRE, vodećoj svetskoj firmi u oblasti nekretnina, kaže da tražnja diktira cene, ali se očekuje smirivanje tržišta uz mnogo blaži rast ili čak stagnaciju cena.
– Tražnja je trenutno jaka i otuda pritisak na cene, ali to će se zadržati u kratkom roku. Očekujemo da će se uz finansijsko i tržište nekretnina relativno brzo smiriti i da će pritisak na cene biti manji. Smirivanje cena stanova nije u vezi sa tržištem nekretnina već sa finansijskim tržištem i privredom. Samo je pitanje koliko će se mere ECB-a i FED-a preliti na realni sektor – smatra Nešovanović.
Trenutnu jaku dinamiku tražnje prate i građevinske dozvole i interesovanje investitora. Oni su i dalje zainteresovani za ulaganje.
– Raspoloženje investitora je dobro i oni još nisu prepoznali problem rasta kamatnih stopa i promene na finansijskom tržištu kao nešto bitno. Građevinski materijal je poskupeo ali su prodajne cene nekretnina skočile znatno više. Što se tiče cena čelika i gvožđa videli smo što smo najgore mogli da vidimo i sada će se cene prilično stabilizovati i ući u mirniji period – navodi Nešovanović.
