Nakon oštrog pada dan ranije, na Vol stritu su u petak S&P 500 i tehnološki Nasdak porasli, podstaknuti dobrim zaradama kompanija.
Po dobitku se isticao Amazon, koji je u jednom danu povećao tržišnu kapitalizaciju za čak 190 milijardi dolara, što je dosad najveći dnevni skok vrednosti neke američke kompanije.
I dok je Dau Džons indeks i u petak oslabio, i to za 21,42 boda ili 0,06 odsto, na 35.089 bodova, S&P 500 indeks ojačao je 0,52 odsto, na 4500 bodova, a Nasdak za 1,58 odsto, na 14.098 bodova, prenosi Index.
Dan ranije indeksi su oštro pali, pri čemu S&P 500 za čak 2,44 odsto, a Nasdak indeks za 3,74 odsto, pod pritiskom pada cene deonice Mete, krovne kompanije Fejsbuka, za više od 26 odsto, čime mu se tržišna kapitalizacija smanjila za 200 milijardi dolara, jer su ulagače razočarali slabiji nego što se očekivalo poslovni rezultati i stagnacija broja korisnika te društvene mreže.
Uprkos oštroj korekciji u četvrtak, glavni deonički indeksi ostvarili su dobitke na nedeljnom nivou, pri čemu je S&P 500 u plusu 1,5 odsto, Nasdak 2,4 odsto, a Dau 1,1 odsto.
U petak se po dobitku isticala deonica Amazona, čija je cena nakon objave tromesečne zarade skočila za 13,4 odsto, što je njen najveći dnevni odstotni porast od 2015. godine. Time je u jednom danu Amazonova tržišna kapitalizacija porasla za otprilike 190 milijardi dolara, što je dosad najveći skok vrednosti neke američke kompanije u jednom danu.
Najviše je, pak, porasla cena deonice Snepa, za čak 58,8 odsto, dan nakon objave poslovnih rezultata, a znatnije je poskupela i deonica Pinteresta, za 11,2 odsto.
“Ove promene cena, od kojih se grči želudac i oči suze, obično se povezuju s jeftinim deonicama, a ipak, događaju se kod deonica kompanija čija se tržišna kapitalizacija meri u milijardama dolara”, primećuje Majkl Hjuson, glavni tržišni analitičar u CMC-u.
Znatnije su u petak poskupele i akcije energetskog sektora, zahvaljujući skoku cena sirove nafte na najviši nivo u poslednjih sedam godina. Najviše je tako poskupela akcija Hes korpa, za 4 odsto, na najviši nivo od septembra 2014, a potom akcija Oksidental petroleuma, za 2 odsto, na najviši nivo od februara 2020.
Od makroekonomskih objava američko ministarstvo rada objavilo je da je broj zaposlenih u najvećoj svjetskoj ekonomiji u januaru uvećan za neto 467.000, znatno više od 150.000, koliko su očekivali ekonomisti.
“Za tržište su podaci o zaposlenosti važni jedino u kontekstu budućih odluka Feda, a današnji iznenađujuće snažni skok broja zaposlenih ostavlja Fed na putu planiranog podizanja kamatnih stopa u martu te njihovo podizanje u četiri navrata do kraja godine”, navodi Beri Gilbert, strateg pri LPL fajnenšelu.
Na evropskim berzama u petak su najvažniji indeksi završili u crvenom. Londonski FTSE indeks oslabio je 0,17 odsto, na 7516 bodova, frankfurtski DAX za 1,75 odsto, na 15.099 bodova, a pariški CAC za 0,77 odsto, na 6951 bod.
