Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 3,0%.
Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je, pre svega, imao u vidu očekivano kretanje inflacije i njenih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu.
“Zadržavajući referentnu kamatnu stopu, Izvršni odbor je konstatovao da je inflacija čvrsto pod kontrolom šestu godinu zaredom i da će tako ostati i u narednom periodu. U skladu s očekivanjima i najavama Narodne banke Srbije, međugodišnja inflacija je nastavila da se kreće u granicama cilja (3,0 ± 1,5%) i u aprilu je iznosila 3,1%, što je, prema proceni Izvršnog odbora, njen najviši nivo za ovu godinu. Izvršni odbor očekuje da će inflacija od maja imati silaznu tendenciju i da će se tokom prve polovine 2020. naći blizu donje granice ciljanog raspona, a potom započeti postepen povratak ka centralnoj vrednosti cilja. Na niske inflatorne pritiske ukazuju i dalje niska i stabilna bazna inflacija, kao i inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede, koja su usidrena oko cilja od 3,0% i za godinu i za dve godine unapred”, naveli su u NBS.
Razmatrajući aktuelna makroekonomska kretanja, dodaju,Izvršni odbor je ocenio da je opreznost u vođenju monetarne politike i dalje potrebna, pre svega zbog kretanja u međunarodnom okruženju. Nove protekcionističke mere i trgovinske tenzije povećavaju neizvesnost na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu. Takođe, svetska cena nafte je volatilna, a njeno kretanje u narednom periodu i dalje je neizvesno zbog brojnih faktora – i na strani ponude i na strani tražnje. Usporavanje globalnog privrednog rasta i inflacije utiče na proces normalizacije monetarnih politika vodećih centralnih banaka, Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke, koji će biti sporiji od očekivanog. Međutim, i dalje je neizvesno u kojoj meri će se proces normalizacije razlikovati od očekivanja tržišta, što bi moglo uticati na nestabilnost globalnih tokova kapitala.
Izvršni odbor ističe da je otpornost naše privrede na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana zahvaljujući smanjenoj internoj i eksternoj neravnoteži i povoljnim makroekonomskim izgledima za naredni period. Kao i u prethodne dve godine, javne finansije su u suficitu i u četiri meseca ove godine, a deficit tekućeg računa platnog bilansa u punoj meri pokriven je neto prilivom stranih direktnih investicija. Izvršni odbor očekuje da će privredni rast u ovoj godini biti vođen domaćom tražnjom, tj. investicijama i potrošnjom, a da će strane direktne investicije, koje doprinose rastu proizvodnih i izvoznih kapaciteta, uticati na postepeno smanjenje spoljne neravnoteže u srednjem roku.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 11. jula.
