Banke su u ovoj godini u proseku odobrile gotovo za trećinu više stambenih kredita nego ranije.
Rastu tražnje za ovom vrstom kredita svakako doprinosi i što se na tržištu povećava broj novih završenih stanova, ali i što kamate na stambene zajmove nikada nisu bile niže.
Zvanični podaci pokazuju da broj stambenih kredita raste iz godine u godinu.
Tako smo, u 2006. godini imali svega 25.000 stambenih kredita, da bi taj broj u 2015. prvi put prešao 100.000, a danas je i veći od 140.000.
Kamatne stope za kredite indeksirane u evrima kreću se već od 2,7 odsto, a prema podacima Udruženja banaka Srbije, prosečna kamata je oko 2,8 procenata. Efektivna kamatna stopa može se videti i na sajtu Narodne banke Srbije, pa kupac nekretnine može lako da uporedi ponude svih banaka i da odabere onu koja mu najviše odgovara, piše Blic.
Jedan od glavnih uslova za odobrenje kredita je zaposlenje klijenta. Pandemija koronavirusa dovela je do situacije da su određene profesije i sektori manje “poželjni” kada je reč o pozajmicama. Uglavnom je reč o oblastima koje su najviše pogođene pandemijom, poput radnika u turizmu, autoprevoznika, hotelijera i slično. Svakako, reč je o proceni rizika klijenta koja banke rade i inače, kada je stanje redovno.
Konkretno, ako se odlučite za kupovinu stana vrednog 60.000 evra i uzimate kredit sa prosečnom kamatom od 2,8 odsto i rokom otplate od 20 godina, mesečna rata će vam iznositi nešto manje od 300 evra. Naravno, morate najpre da pripremite bar 10.000 evra za učešće, mada banke najčešće traže 20 odsto učešća, odnosno 12.000 evra za ovaj konkretan slučaj.
Tako nije retko da mnogi građani dođu do učešća kroz dodatni keš kredit, nezavisan od stambenog zajma.
Ako biste odlučili da zajam otplaćujete 25 godina, mesečno biste izdvajali oko 250 evra. S druge strane, ako biste, zbog nekih drugih pogodnosti, prihvatili ponudu banke sa kamatom od 3,5 odsto na 20 godina, rata bi vam iznosila oko 315 evra. Kada sve to uporedite sa mesečnom kirijom koja je najčešće i veća od 250 evra, računica je jasna.
