Istraživanje Erste banke: U pandemiji građani više štede, prosečno mesečno 5.668 dinara
Građani Srbije u pandemiji više štede, uglavnom iz predostrošnosti, a prosečna mesečni iznos je 5.668 dinara, pokazalo je danas predstavljeno istraživanje Erste banke o štednim navikama.
Za štednju su građani ove i prošle godine, mesečno odvajali oko 450 dinara više nego prethodne godine, dok je pre globalne krize to povećanje iznosilo oko 200 dinara godišnje.
Štednju novca važnom smatra 70 procenata anketiranih građana, akcije, hartije od vrednosti, obveznice, fondovi i dalje su za veliku većinu nepoznanica, ali su stavovi tom obliku štednje pozitivni, a poverenje u banke poraslo je za 14 procenata u odnosu na prošlu godinu, rečeno je na predstavljanju istraživanja Erste banke
Generalni direktor agencije “IMAS International” koja je sprovela istraživanje, Ansgar Loner rekao je da većina građana štede jer im je potrebna finansijska rezerva za njih i porodicu ili za težak period, dok njih oko od 20 odsto to čini da bi imali novac za odmor ili određene kupovine.
“Oni koji štede su taj iznos povećali tokom pandemijom, a razlozi su veća neizvesnost ili više novca na raspolaganju jer nije bilo moguće trošiti onoliko koliko smo to činili ranije”, objasnio je Loner.
Prema njegovim rečima oko 27 odsto ispitanika je zadovoljno iznosom koji su uštedeli, a isti udeo je nezadovoljan.
“Kada se radi o finansijskim pitanjima, institucijama se najviše veruje, mnogo više nego pružaocima usluga plaćanja putem interneta ili onlajn prodavnica”, rekao je Loner.
Dodao je da su onlajn banke po nivou poverenja daleko ispod univerzalnih banaka, što nije iznenađujuće za Srbiju jer ovde građani vole da idu direktno u banke.
“Oko 35 odsto ljudi smatra da nema dovoljno znanja o finansijama i zato je tu važno poverenje u banke, naročito u balkanskim zemljama gde građani smatraju da su banke te koje treba da ih edukuju o finansijskim sredstvima”, kazao je on.
Loner je istakao da se u poslednjem istraživanju povećao pozitivan stav o investiranju, ali rast ide polako što se može objasniti time da su ljudi oprezni kada je novac u pitanju i žele da on bude siguran.
Naveo je da je oko 43 odsto ispitanika reklo da nije negativno pogođeno krizom izazvanom pandemijom, dok je 18 odsto izjavilo da su veoma negativno pogođeni.
Direktor Direkcije za upravljanje prodajnom mrežom u Erste Banci Milan Todorović naveo je da ta banka ima 2,5 milijardi dinara u dinarskoj štednji i više od 180 miliona evra u deviznoj štednji građana.
“Prošle godine u prvih osam meseci dinarska štednja je iznosila 1,7 milijardi dinara, a devizna 150 miliona evra. Dinarska štednja je rasla mnogo brže, a u prethodnih devet godina je povećana za šest puta”, istakao je Todorović.
Prema njegovim rečima tokom pandemije klijenti Erste banke su štedeli gotovo 20 odsto više u odnosu na isti period ranije, što ne odstupa od trenda u EU.
“Građani su odlagali svoju potrošnju jer je situacija sa pandemijom i dalje neizvesna i sredstva su stavljali na štednju po viđenju, pri čemu im je najvažnija sigurnost uloga. Od ukupnog iznosa oročena štednja u Erste banci čini 25 odsto, dok je ostatak štednja po viđenju, a ovakav trend je bio viđen i prošle godine, dok je 2019. godine ovaj odnos bio znatno približniji”, rekao je Todorović.
On je rekao i da je prosečan iznos oročenog depozita u Erste banci iznosi 22.000 evra, a u dinarima oko 630.000, kao i da stariji od 50 godina i dalje čine najveći udeo štediša, skoro 60 odsto.
