Prva sveobuhvatna baza: Koliko je Kina investirala u CEE
Organizacija civilnog društva ESTIMA, u saradnji sa organizacijama civilnog društva iz drugih zemalja Centralne i Istočne Evrope, napravila je prvu bazu podataka kineskih investicija u CEE.
Daleko najveću vrednost kineskih investicija, prema ovoj bazi ima Srbija, nešto manje od 10 milijardi evra, a slede Mađarska sa 5,4 milijarde evra, Rumunija sa 2,8 milijardi te Bosna i Hercegovina sa 1,9 milijardi KM.
“Uprkos svim velikim očekivanjima u protekloj deceniji, kineske investicije nisu dostigle značajni nivo u regiji CEE, posebno ne u zemljama članicama EU”, konstatuje se u izveštaju.
Dodaje se kako su direktne strane investicije u zemljama CEE skromne, osim u Mađarskoj i Rumuniji.
Jedan od zaključaka je da vlade centralne i istočne Evrope nastoje ponuditi naduvanu sliku kineskog prisustva u svojim zemljama. Zvanični brojevi obično uključuju investicione infrastrukturne planove koje je prethodno predložila, ali nikada nije implementirala kineska strana, potom projekte finansirane iz kineskih zajmova i rezultate međunarodnih M&A poslova (spajanja i preuzimanja).
Tradicionalno evropski partneri poput Nemačke, druge istočnoazijske zemlje poput Japana i Južne Koreje i u manjoj meri Sjedinjene Države i dalje su najvažniji investitori u petnaest od šesnaest zemalja obuhvaćenih ovim istraživanjem.
Jedini izuzetak je Srbija, gde je Kina uspela da stekne važan položaj ne samo u pogledu infrastrukture, nego i u smislu klasičnih investicija poput M&A i greenfield projekata.
Gotovo 79 posto infrastrukturnih projekata vezanih za Kinu u regiji CEE se nalazi u zemljama zapadnog Balkana. Većina troškova takvih projekata (75-85%) finansiraju se kineskim zajmovima, a ukupna vrednost građevina ima zanačajn iznos u odnosu na BDP relevantnih ekonomija.
Nivo zajmova koje nudi Kina može dostići 18% BDP-a u Crnoj Gori, 12% u Srbiji, 10% u Bosni i Hercegovini i 7% u Severnoj Makedoniji, dodaje se u izveštaju.
Izvor: Indikator.ba
