Jedna od najvećih svetskih banaka, londonska HSBC, objavila je finansijske rezultate za 2020. godinu. Profit pre oporezivanja je pao za 34 procenta, na 8,78 milijardi dolara. Ipak, to je nešto veći iznos nego što su se investitori prvobitno nadali. Banka je, uprkos tome, isplatila dividende od 15 centi po akciji.
HSBC ogroman udeo prihoda ostvaruje u Aziji, što je razumljivo imajući u vidu da je nastala još 1865. u Hongkongu pod britanskom upravom, i da je preimenovana kao holding od The Hongkong and Shanghai Banking Corporation 1991. godine. HSBC ostaje, tehnički gledano, najveća evropska banka po lokaciji njenog sedišta, iako aktiva kojom raspolaže dominantno dolazi iz Azije. Uprkos padu profita od 34 odsto, zarada na godišnjem nivou iznosi 50,43 milijarde dolara i manja je za 10 procenata u odnosu na 2019. godinu.
Pored situacije u vezi sa pandemijom korona virusa, poslovanju banke u poslednje vreme ne ide u prilog ni stalno sukobljavanje sve moćnije Kine i ekonomskog Zapada. Dok evropski i američki predstavnici optužuju rukovodstvo HSBC da potpomaže kineske vlasti u borbi protiv hongkonških disidenata, te servisira novac velikih kompanija iz Kine koje su bliske režimu, u isto vreme političari iz najmnogoljudnije zemlje na svetu i dalje ne gledaju blagonaklono ka banci, obzirom na njeno poreklo i veze sa centralom u Londonu.
Iz tih razloga, analitičari sa CNBC smatraju da će HSBC, ko god da prevagne u ovom “ratu”, na kraju izvući deblji kraj. Jednostavno, poslovni model koji je izgrađen kao most između Istoka i Zapada u ovom istorijskom trenutku ne funkcioniše kako je zamišljeno.
Pred bankom su zaista samo dve mogućnosti – ili da izmesti svoj fokus iz ranijeg sedišta u Hongkongu, ka kontinentalnoj Kini (što će izazvati nove negativne reakcije iz SAD), ili da ćuti i ne radi ništa dok Amerika i Kina ne izravnaju svoje nesuglasice, a za to vreme trpi i dalje smanjenje profita, nevezanog za korona krizu.
Interesantno je da je vrednost akcija HSBC na berzi u Hongkongu po objavljivalju najnovijih rezultata zapravo porasla za pet procenata. Razlog za to je što su ranija očekivanja investitotora o ostvarenoj zaradi i profitu, zapravo, bila još konzervativnija, te su objavljeni iznosi dočekani kao znak optimizma.
Izvor: Biznis.rs
