EIB u Zapadni Balkan investirala 873 miliona evra: Koje su investicije u Srbiji?

EIB Grupacija organizovala je godišnju konferenciju na kojoj je predstavila rezultate za 2020. godinu za region Zapadnog Balkana.

Takođe, predstavljena je i nova potpredsednica za region Ljiljana Pavlova, kao i šef regionalnog predstavništva Alesandro Bragonci.

Pavlova je predstavila projekte koje je EIB sprovela tokom 2020. godine.

“Kovid-kriza sa kojoj smo se svi suočili prošle godine i koja se, nažalost, nastavlja i ove, bila je deo svih naših aktivnosti. Više od 10 milijardi evra investirano je izvan Evropske unije. Značajan deo naših investicija je bio opredeljen za zdravstvo, ali i za klimu”, rekla je ona.

Kako je navela, trećina investicija Evropske investicione banke bila je usmerena na borbu protiv kovida 19, a uloženo je i u KOVAKS program.

“Prioriteti EIB u 2020. godini bile su investicije u inovacije (više od 14 milijardi evra), životnu sredinu (skoro 17 milijardi evra), infrastrukturu (više od 14 milijardi) i mala i srednja preduzeća u koja je uloženo više od 30 milijardi evra”, istakla je Pavlova.

Kada je reč o investicijama koje se tiču klime, EIB je uložila 2,4 milijarde evra u adaptaciju na klimatske promene, 3,9 milijardi u obnovljive izvore energije, 1,1 milijarda evra je uložena u istraživanja, razvoj i inovacije, 5,7 milijardi evra na energetsku efikasnost, 8,1 milijarda evra na prevoz sa niskom emisijom i 1,8 milijardi evra u održivo finansiranje u životnu sredinu.

“Tokom 2020. godine u region Zapadnog Balkana investirano je 873 miliona evra, što je skoro 50 odsto više nego u 2019. godini. Kada je reč o zajmovima i grantovima, od ukupnog iznosa je 856 miliona evra bilo namenjeno za to. Najveći deo projekata koje smo potpisali ili odobrili prošle godine su u sektoru saobraćaja, ali su značajni i energetski i zdravstveni sektor, kao i ulaganja u rukovanje otpadnim vodama”, rekla je Ljiljana Pavlova.

Istakla je da EIB pruža veliku podršku zemljama Zapadnog Balkana, kao i da su ponosni na to što su vodeći finansijer u regionu. “Mi smo jedinstvena institucija koja ne pruža samo finansijska sredstvam već i savete u mnogim oblastima.”

U maju je najavljeno 1,7 milijardi evra za Zapadni Balkan za uklanjanje posledica pandemije kovida 19. Od toga, milijardu evra je već dodeljeno

“Trećina naših investicija bila je usmerena na borbu protiv kovida 19, a 500 miliona evra na podršku privatnom sektoru”, istakla je Pavlova.

ZDRAVSTVENI SEKTOR

Kako je navela Ljiljana Pavlova, zdavstveni sektor je jedan od sektora u koje se najviše investiralo tokom prošle godine – 365 miliona evra.

“Bolja bolnička infrastruktura povećala je pripremljenost na kovid-krizu. U Srbiji je uloženo u 20 bolnica, kao i u rekonstrukciju KC Niš i KC Vojvodina. Klinički centar u Beogradu se trenutno radi, a u planu je i Klinički centar Kragujevca. Takođe, uloženo je i u zdravtsvenu infrastrukturu BiH, gde je obnovljen KC u Banjaluci, a izgrađena je i nova bolnica u Bijeljini”, istakla je.

MALA I SREDNJA PREDUZEĆA

Tokom 2020. godine, 4,2 milijarde evra bile su upućene investiranju u mala i srednja preduzeća, a fokus je bio na finansiranju mikro i startap kompanija, čime je podržano 500.000 radnih mesta.

“Podržali smo zapošljavanje mladih, žensko preduzetništvo, kao i mogućnosti za zapošljavanje socijalno ugroženih grupa”, navela je Pavlova.

SAOBRAĆAJNA INFRASTRUKTURA

“Naše investicije počele su pre 40 godina kada je građen auto-put Bratstva i jedinstva. Prošle godine ulagali smo u vodnu infrastrukturu na Savi i Dunavu u Srbiji – 100 miliona evra, a uložen je i 531 milion evra u koridore u BiH, kao i oporavak puteva u Crnoj Gori”, rekla je Pavlova.

Planovi za ovu godinu uključuju nastavak ulaganja u rehabilitaciju puteva i putnu bezbednost, železničku i vodnu infrastrukturu.

DIGITALIZACIJA

Za digitalizaciju škola u Srbiji uloženo je 65 miliona evra kroz zajmove.

“To uključuje 1.500 škola za koje je obezbeđen brz internet, e-learning platforme, digitalno obrazovanje… To je sve i uz podršku UNICEF-a. Naš cilj je da ovakve projekte sprovedemo u celom regionu”, rekla je Pavlova.

ŽIVOTNA SREDINA

Kako je Pavlova navela, 500 miliona evra investirano je u region za rešenje za otpadne vode.

“Kao ‘Evropska klimatska banka’, EIB je spremna da pruži podršku celom regionu za prelazak na održivu energiju.”

Više od 200 miliona evra uloženo je u istraživanje i razvoj u Srbiji.

“Reč je o tri inovaciona centra – u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Takođe, o novim laboratorijama za napredne tehnologije na Univerzitetu u Beogradu i Univerzitetu u Nišu. Pružamo podršku inovativnom preduzetništvu i tehnološkim startapima”, istakla je nova potpredsednica EIB za region Zapadnog Balkana.

Istakla je i da je EIB ulagala i u razvoj Fajzer/Biontek vakcine.

EKONOMSKI I INVESTICIONI PLAN (EIP) ZA REGION ZAPADNOG BALKANA

Predviđeno je devet milijardi evra za projekte u četiri oblasti – inovacije i digitalizacija, životna sredina i “zelena” tranzicija, infrastruktura i povezanost, podrška malim i srednjim preduzećima i inkluzivno zapošljavanje, uz povećavanje dugoročne rezilijentnosti i podršku stvaranju zajedničkog regionalnog tržišta.

EIP predviđa stvaranje “Western Balkans Guarantee Facility” koja bi mogla da mobiliše investicije i do 20 milijardi evra.

EVROPSKI INVESTICIONI FOND

“Kada govorimo o Evropskom investicionom fondu, značajna sredstva uložena su u mala i srednja preduzeća, oko 810 miliona evra, čime je podržano više od 277.000 radnih mesta”, rekla je Pavlova i istakla da će se i ove godine nastaviti ulaganja u ekonomski oporavak Zapadnog Balkana.

Ona je na kraju predstavila Alesandra Bragoncija koji je nasledio Dubravku Negre, čiji je mandat istekao 15. januara ove godine, na mestu šefa regionalnog predstavništva EIB.

“Mislim da se ceo region suočava sa sličnim izazovima, naročito kada je u pitanju pandemija. Potrebno je ulagati i u infrastrukturu, modernizaciju, ali i borbu protiv zagađenja i generalno klimatskim izazovima. Ulaganja su bitna i za evrointegraciju zemalja u regionu”, istakao je Bragonci.

Izvor: B92net