“Postupak po zahtevu Nove Ljubljanske banke za sticanje vlasništva u Komercijalnoj banci okončan je 9. decembra, donošenjem Rešenja Narodne banke Srbije, kojim je data prethodna saglasnost NLB-u za sticanje direktnog kontrolnog vlasništva, koje će joj omogućiti 83,23 odsto glasačkih prava u Komercijalnoj banci”, potvrdili su iz Narodne banke Srbije, piše Blic.
Dobijanjem saglasnosti NBS stekli su se uslovi za realizaciju transakcije – preuzimanje banke, koja podrazumeva isplatu kupoprodajne cene i sprovođenje promene vlasništva nad akcijama banke u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti na osnovu Ugovora o kupoprodaji akcija zaključenog između Republike Srbije i NLB.
Ministar finansija Siniša Mali očekuje da će do kraja godine biti završena ova transakcija i da će u budžet biti uplaćeno 395 miliona evra.
Kako će se Komercijalna banka zvati ubuduće pitanje je koje interesuje i klijente i zaposlene i mnoge druge, jer je ova banka osnovana davne 1970. godine. Pitanje imena još je značajnije kada se uzme u obzir da je poslednjih godina gotovo svaka transakcija u bankarskom sektoru Srbije donela i novo ime banke, ako ne u celosti, onda bar delimično.
Tako će biti i sa Komercijalnom bankom u kojoj je Srbija pre prodaje bila najveći pojedinačni vlasnik.
Blaž Brodnjak, predsednik Upravnog odbora Nove Ljubljanske banke (NLB), koja je kupila 83,23 odsto vlasništva u Кomercijalnoj banci, izjavio je da će NLB zadržati brend Кomercijalne banke.
“Zadržaćemo brend Кomercijalne banke, jer smo impresionirani brendom kako je prihvaćen, tako da će to biti NLB Кomercijalna banka”, rekao je Brodnjak.
Na pitanje šta ukupno oko 3.000 zaposlenih u Komercijalnoj banci nakon kupovine treba da očekuje, rekao je da “stvari nisu jednostavne”.
“Digitalizacija na nov način definiše čitavu finansijsku industriju. Standardne transakcijske usluge se sele na mobilne aplikacije, uz podršku video kanala 24 časova dnevno, dok ćemo u poslovnicama sa klijentima razgovarati o kompleksnijim uslugama sa dugoročnim posledicama, kao što su stambena rešenja, upravljanje aktivom, dugoročna štednja itd. To znači, da će manji broj ljudi raditi u klasičnim poslovnicama na rutinskim transakcijama, te da će ih samim tim biti manje, ali to otvara potrebu i mogućnosti za rad u kontakt centrima, u razvoju platformi i kanala, modela za bolje poznavanje klijenata koje nam omogućava da za njih budemo tu u pravo vreme, na pravom mestu, sa pravim rešenjem”, izjavio je za “Blic Biznis”, prvi čovek Nove ljubljanske banke (NLB).
