Talas recesije u Nemačkoj potopiće jednu zemlju u regionu – Bankar.rs
ANALIZESLIDERSVE VESTI

Talas recesije u Nemačkoj potopiće jednu zemlju u regionu

Nemačkoj sve više preti recesija, jer proizvodnja trenutno pada u više od 80 odsto njenih industrijskih kompanija.

Budući da nemaju dovoljno posla, oko četiri odsto svih firmi u najvećoj evropskoj privredi počelo je da radi sa skraćenim radnim vremenom. Analitičari očekuju da će se u septembru broj takvih preduzeća udvostručiti, prema istraživanju instituta IFO iz Minhena, prenosi SEEbiz.

To još ne znači da je recesija zahvatila celu privredu, jer najveći doprinos nemačkom BDP-u ne dolazi iz industrije, nego iz uslužnog sektora, kao u ostalim zemljama. Službeni podaci o BDP-u u drugom tromesečju nisu još objavljeni. Međutim, ubrzano malaksavanje industrije počelo se prenositi u ostale sektore, piše “Novi list”.

Glavni razlog za nemačke nevolje je pad svetske trgovine izazvan usporavanjem kineske privrede i trgovinskim ratovima koje podstiče Vašington. To dovodi do pada potražnje za proizvodima nemačke ekonomije, orijentisane na strana tržišta.

Izvoz čini čak 48 odsto nemačkog BDP-a. Padom prodaje najviše je pogođena automobilska industrija, koja s kooperantima čini 14 odsto nacionalne ekonomije.

Kada nemačka privreda kine, cela Evropa dobije temperaturu – stara je izreka koju često pominju ekonomisti.

Nema sumnje, problemi u Nemačkoj, koja čini četvrtinu evropske privrede, osetiće se u ostalim zemljama. Ekonomija u većini zapadnoevropskih država takođe gubi dah, iako sporijim tempom nego u Nemačkoj.

Toga su sve više svesni zvaničnici Evropske unije, pa i Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke (ECB).

“Slika postaje sve gora i gora”, rekao je Dragi, najavljujući da će ECB na jesen pokrenuti nove mere monetarnog labavljenja kako bi doskočio slabljenju privrednog rasta.

Dragi nije precizirao kakve će to mere biti, ali posmatrači upozoravaju na činjenicu da ECB odjednom najavljuje zaokret, poput ostalih centralnih banaka u svetu.

Prvi put nakon početka krize iz 2009. centralne banke u Japanu, Kini, Indiji, Australiji počele su da spuštaju kamate ili pokreću monetarne podsticaje. Snižavanje kamata već od iduće nedelje su najavile i američke Federalne rezerve.

Zasad nema svežih podataka o tome u kojoj se meri zastoj u nemačkoj privredi oseća u Hrvatskoj. Prema poslednjim podacima Državnog zavoda za statistiku, hrvatska privreda je u prvom tromesečju doživela najveći rast u poslednjih deset godina, postigavši stopu rasta od 3,9 odsto. Štaviše, prema procenama Ekonomskog instituta Zagreb, taj se privredni rast tokom aprila i maja ubrzao na četiri odsto.

Međutim, Hrvatska gospodarska komora još je proletos najavila da će slabljenje nemačke privrede pogoditi i Hrvatsku. To je neizbežno, jer je „Nemačka najveće izvozno tržište Hrvatske i zbog toga ima najveći uticaj na hrvatsku privredu“, ocenila je Komora, upozoravajući da iz te zemlje dolazi i najviše turista.

“U ovoj godini u Nemačkoj se predviđa usporavanje rasta, pod pretežnim uticajem smanjivanja globalne robne razmene i nemačkog izvoza, što bi po istom ključu trebalo da utiče na usporavanje dinamike rasta izvoza i BDP-a u Hrvatskoj”, upozorava Komora u analizi “Uticaj Nemačke na kretanje hrvatske privrede”.

Tags
Back to top button