Poslednjih dana reklo bi se da se vodi svojevrsna kampanja protiv moratorijuma, a pojedini stručnjaci čak pozivaju građane da tu mogućnost ne prihvataju. Bankar.rs je zato ovim povodom razgovarao sa čelnim ljudima Narodne banke Srbije, koja je donela odluku o moratorijumu na otplatu kredita – guvernerkom NBS Jorgovankom Tabaković i viceguvernerom Željkom Jovićem.
Ko vodi kampanju protiv moratorijuma?
Guverner Jorgovanka Tabaković: Prilikom davanja odgovora na ovo pitanje, prvenstveno bi trebalo imati u vidu kome je u interesu jedna takva kampanja. Mi smo donošenjem odluke o zastoju u otplati obaveza u vanrednoj zdravstvenoj situaciji nastupili kao institucija odgovorna za očuvanje finansijske stabilnosti, ali pre svega kao institucija čiji je osnovni interes – interes građana naše zemlje. Prva smo zemlja u okruženju koja je uvela zastoj u otplati obaveza, i to u trenutku kada je to bilo najpotrebnije i građanima i privredi. Prvi zastoj koristilo je više od 90% dužnika, što je potvrda da je moratorijum mera doneta s razlogom i u pravom trenutku. Drugi zastoj omogućen je u uslovima nastavka aktuelne epidemiološke situacije, kada su na adresu Narodne banke Srbije i drugih institucija stizale mnogobrojne inicijative građana i privrede kojima je upravo pauza u izmirivanju obaveza omogućila prevazilaženje neizvesnih okolnosti. Kao i u martu, i novi moratorijum je samo mogućnost za klijente, kojom se omogućava još jedan predah onima koji to žele, uz istovremeno očuvanje finansijske stabilnosti.
Viceguverner Željko Jović: Zastoj u otplati obaveza predstavlja jednu u nizu mera koju je preduzela Narodna banka Srbije u sklopu podrške ukupnim ekonomskim merama države na ublažavanju negativnih efekata pandemije korona virusa. Osnovni cilj ove mere je da se klijentima koji se nađu u nekoj vrsti poteškoće, od zdravstvene poteškoće koja im ograničava fizičko kretanje do finansijskih poteškoća izazvanih trenutnom zdravstvenom situacijom, omogući da te teškoće lakše prevaziđu. Ukoliko je klijentu zbog ovih razloga moratorijum neophodan, nikakva kampanja protiv moratorijuma tu ne može biti delotvorna. Zastoj u otplati obaveza klijentima pruža mogućnost da naprave predah, da se u ovim otežanima okolnostima privremeno rasterete ove vrste finansijskih obaveza, kako bi lakše finansijski prošli kroz otežane okolnosti poslovanja i života. Ovakva mera predstavlja pruženu ruku podrške svima kojima je pomoć u ovim vanrednim okolnostima potrebna.
U principu, poručuje se građanima da ne uzimaju moratorijum jer će ih “skupo koštati”. Uzimajući za primer prosečnu kreditnu opterećenost građana, koliko otprilike iznosi to “papreno” gledajući mesečnu ratu?
Guverner Jorgovanka Tabaković: Računica koja pokazuje da moratorijum poskupljuje otplatu kredita ne postoji. Svedoci smo pojedinačnih navoda koji nemaju ni konkretne primere ni konkretne dokaze da je tako. Banke su do 31. jula imale obavezu da na svojim internet prezentacijama jasno istaknu ponudu u vezi sa moratorijumom. Ponuda mora da sadrži reprezentativne primere iz kojih klijent jasno i nedvosmisleno može da zaključi koliko će iznositi njegova mesečna obaveza nakon moratorijuma. Za obračunatu kamatu tokom perioda moratorijuma uvećavaju se mesečne rate nakon prestanka moratorijuma ravnomernim raspoređivanjem kamate na preostali period otplate produžen za period trajanja moratorijuma. Nema dodatnih ni uvećanih troškova, reč je o kamati koja je obračunata tokom perioda moratorijuma. Taj dodatni iznos koji će uvećati ratu u prvom mesecu nakon moratorijuma zavisi od visine kamatne stope, preostalog perioda otplate i visine duga po kreditu.
Viceguverner Željko Jović: Takođe, klijenti i ovoga puta imaju mogućnost da po prestanku moratorijuma odaberu način na koji će izmiriti dugove iz perioda zastoja, koji ne mora nužno da znači i povećanje rata do kraja perioda otplate. Pored osnovnog modela otplate, moguće su i alternativne opcije otplate obaveza dospelih za vreme trajanja zastoja, kako bi svaki klijent pronašao za sebe najpodesniji način da izmiri svoje obaveze. Oni koji su u prilici mogu da o isteku zastoja odjednom plate sve tri rate iz perioda zastoja, ili samo kamatu koja se odnose na period zastoja.
Može se čuti i zabrinutost pojedinih analitičara da će banke platiti ceh moratorijuma. Kako, ako će kroz dalju otplatu kredita dužnici platiti ono što tokom perioda nisu?
Guverner Jorgovanka Tabaković: Banke nisu uskraćene za naplatu kamate. Tokom perioda moratorijuma ne mogu da naplaćuju kamatu. Po prestanku moratorijuma, obračunata kamata za period moratorijuma ravnomerno se raspoređuje na preostali period otplate produžen za dva meseca, tako da će kroz naplatu tako raspoređenih kamata banka naplatiti od klijenata kamatu koja je nastala tokom perioda moratorijuma. Ni više ni manje od toga, iako imamo prilike da u javnosti čujemo i drugačije interpretacije, bez konkretnih primera i dokaza.
Je li bankarski domaći sektor uzdrman?
Guverner Jorgovanka Tabaković: Bankarski sektor u Srbiji je u ovaj period ušao sa izuzetno visokim nivoom likvidnosti i sa pokazateljima adekvatnosti kapitala daleko iznad propisanih pokazatelja. Slika je ista i nakon završetka prvog moratorijuma, i sada na početku drugog moratorijuma, uključujući i projekcije pokazatelja banaka za naredni period.
Viceguverner Željko Jović: Naše je uverenje da smo svim dosadašnjim merama iz nadležnosti Narodne banke Srbije doprineli prevazilaženju neizvesnih okolnosti u vreme pandemije korona virusa. Svaka naša aktivnost je u službi građana i privrede, i u slučaju da to bude potrebno, reagovaćemo na sve nove okolnosti. I pored svih izazova u prethodnom periodu, uspeli smo da sačuvamo smo finansijsku stabilnost, a bankarski sektor je i dalje dobro kapitalizovan, stabilan i visoko likvidan.
(Bankar.rs)
