Najveći kineski godišnji politički skup pokazao je kako Kina vidi domaće tržište, a ne izvoz, kao ključ rasta svoje ekonomije, pogotovo u slučaju onog najgoreg scenarija – dugoročne globalne ekonomske krize.
Ovoga vikenda je predsednik Si Đinping, tokom trajanja sednica koje su okupile kinesko političko vođstvo iz svih delova zemlje tj. dve hiljade delegata, objavio kako Kina ulazi u sprovođenje novog razvojnog plana u kojemu će „domaća cirkulacija igrati dominantnu ulogu“.
„Za budućnost, mi moramo tretirati domaću potražnju kao startnu tačku u izgradnji kompletnog sistema domaće potrošnje, i u tome promovisati inovacije u oblasti nauke, tehnologije i drugih područja“, izjavio je kineski predsjednik.
Prema mišljenju kineskih analitičara, to je odmak od prethodne „velike međunarodne cirkulacije“ sredstava i roba koja je započela 90-tih godina i Kini donela status druge po redu svetske ekonomije. Dodaju kako je ovo priprema za onaj najgori scenario, dugoročne globalne ekonomske krize, i moguće kinesko tržišno odvajanje od SAD-a, pa i čak od velikog dela zapadnog sveta.
Potvrda toga su i reči kineskog predsednika: „Kina sa susreće sa nepovoljnim vetrovima u međunarodnoj zajednici, uključujući duboku recesiju globalne ekonomije, prekinute tokove međunarodne trgovine i investicija, rastući protekcionizam i geopolitičke rizike. Mi moramo tražiti razvoj u sve nestabilnijem svetu.“
Si Đinping razvija Kinu da postane samo-održiva, naročito kroz razvoj digitalne ekonomije, pametne proizvodnje, zdravstva, i novih oblika industrijskog razvoja kao glavnih faktora rasta. Ponovio je kako će Kina stajati na „pravoj strani u istoriji“ kada insistira na multilateralizmu i globalizaciji.
