Svi u regiji trebamo razmišljati proaktivno, jer možemo da razmenimo iskustva i vidimo koji su to potencijalni rizici sa kojima se suočavamo i kako da odgovorimo na te rizike, kaže za Bankar.rs Senad Softić, guverner Centralne banke Bosne i Hercegovine.
Ističe da je u fokusu finansijska, odnosno bankarska stabilnost u zemljama regiona, koja daje dovoljno prostora ostalim akterima da mogu učiniti sve neophodno da ublaže posledice potencijalne krize.
“I Evropska centralna banka je vrlo oprezna u svojim projekcijama i naznakama i mi ćemo najverovatnije slediti te prakse koje se dešavaju u zemljama stabilnijih okvira i izgleda”, poručuje Softić.
Komentarišući ideju Balkanske unije, koja je ponovo sve češće tema u stručnim krugovima, guverner BiH naglašava da podržava tu ideju.
“Mislim da je ona u potpunosti opravdana iz prostog razloga što su naše ekonomije, kako mi to volimo reći, male i otvorene i kao takve su potpuno nedovoljne da pariraju konkurentnim, jačim ekonomijama. Možemo uzeti za primer kako izgleda ekonomija jedne Francuske ili Nemačke, koliko imaju stanovnika, BDP, rast i slično. Naša bi regija zato trebala da razmeni iskustva i da zajedno razmišlja o nastupanju prema širim tržištima. To bi nam u stvari omogućilo da se zaštitimo na bolji način ili da lakše uđemo i priđemo tim tržištima, te da ih percipiramo kao jedan ravnopravan partner”, kaže Softić.
Kao dodatni pozitivni činilac ističe i činjenicu da su monetarne politike zemalja u regionu dosta slične, kao i da čelnici Centralnih banaka redovno razmenjuju iskustva i planove.
“U fokusu je stabilnost valute, bilo da je u pitanju evro kada se radi o Crnoj Gori ili valutni odbor kao u BiH ili pak slobodno uređivanje kursa kao što je slučaj u Srbiji. Svi imamo ciljane monetarne politike kada su u pitanju cene, inflacija i tako dalje. Mi se viđamo gotovo na svaka dva, tri meseca, čujemo se vrlo često”, rekao nam je guverner.
O izazovima koji su pred centralnim bankama Softić je istakao očuvanje samostalnosti i poverenja javnosti, što podrazumeva, napominje, poverenje u stabilnu valutu i stabilan finansijski sistem.
“Treba spomenuti i pritisak na kapital centralne banke, koji je posledica loših uslova za finansiranje na međunarodnim tržištima, što traje već nekoliko godina. Osim toga, monetarne vlasti se suočavaju sa potencijalno velikim promenama koje donosi digitalizacija finansija. Ipak, neophodno je zadržati fokus na osnovnim funkcijama centralnih banaka”, zaključio je Softić.