Cene nafte su danas nastavile uspon, pri čemu je brent premašio nivo od 40 dolara prvi put od marta.
Na tržištima narasta optimizam da će glavni proizvođači “crnog zlata” produžiti smanjenje proizvodnje, i da će oporavak od pandemije Kovid-19 podstaći potražnju za gorivom.
Severnomorska nafta brent za isporuku u avgustu ojačala je jutros u 6.36 časova po srednjoevropskom vremenu za 78 centi ili 2,0 odsto, na 40,35 dolara po barelu, javlja Rojters.
Cena brenta se u jednom trenutku tokom trgovanja popela na čak 40,53 dolara, što je najviši nivo od 6. marta, a juče je porasla za 3,3 procenta.
Cena fjučersa američke WTI nafte zabeležila je rast od 1,06 dolara ili 2,9 odsto, na 37,87 dolara za barel, nakon što je prethodno dotakla nivo od 38,18 dolara, takođe najviši od 6. marta. Na zatvaranju jučerašnjeg trgovanja, WTI nafta je ojačala za 3,9 odsto.
Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) i drugi veliki proizvođači, ukljčujući Rusiju, grupa poznata kao OPEK +, mogli bi da produže rezanje proizvodnje od 9,7 miliona barela dnevno (bpd), što čini oko 10 odsto svetske proizvodnje, u julu i avgustu, navodi Rojters pozivajući se na neimenovane izvore.
Budući da datum sastanka još nije konačno utvrđen, mnogo toga ostaje da “visi u vazduhu”. Ipak, slika potražnje izgleda sjajnije pošto nacionalne ekonomije, uključujući Kinu koja je drugi najveći potrošač nafte na svetu, počinju da se oporavljaju od pandemije.
Kineski sektor usluga vratio se na staze rasta prvi put od januara, pokazalo je istraživanje jedne privatne agencije objavljeno juče. Trgovci, takođe, pomno prate tropsku oluju Kristobal u Meksičkom zalivu, zbog potencijalne opasnosti da pogodi rafinerije za preradu nafte i postrojenja za gas.
Zalihe sirove nafte u SAD pale su za 483.000 barela u sedmici do 29. maja, saopštio je sinoć Američki institut za naftu.
Zalihe benzina i destilata su porasle. Zvanični državni podaci o zalihama biće objavljeni kasnije danas.
