Izuzetno zalaganje pokazala je u procesu jedne od najvećih integracija na bankarskom tržištu – akviziciji i integraciji bivše Credit Agricole banke odnosno RBA banke, a u intervjuu za Blic povodom Dana žena, Jelena Aksić kao Članica Izvršnog odbora Raiffeisen banke otkriva na koje svoje poslovne poteze je najponosnija.
Bili ste na Blic listi uspešnih žena – koliko je važno da se trud i rad prepozna u široj javnosti, da li vam laska ta titula?
– Svaka titula laska ako je zaslužena, u suprotnom ni takmičenje nema mnogo smisla. Bez obzira na to kako neko prihvata pohvale, čini mi se da ne postoji osoba kojoj ne prija kada se prepozna njeno profesionalno zalaganje. Za mene to znači i dodatnu odgovornost, u prvom redu prema kolegama i poslu, ali i klijentima.
Iza vas su veliki projekti, zahvaljujući vama, i vaša matična banka je lider, kako to komentarišete, kako na to gledate danas?
– Kao na put koji smo svi zajedno rešili da pređemo i nešto što je bilo vredno truda u svakom pogledu. Za to je trebalo imati jak tim, pametne ljude kojima su promene bile izazov, koji stvari ne rade pravolinijski, predlažu nova rešenja, sve vreme pokušavaju ne da budu dobri, nego najbolji. Nije jednostavno prihvatiti promene, ali kada rešite, kada definišete trasu, onda put postaje inspiracija i ojačava tim sa kojim radite.
Možete li nam približiti ključne projekte koje ste vodili u Raiffeisen banci i kako su ti projekti doprineli tome da banka postane lider u bankarskoj industriji?
– Uradili smo puno toga zajedno i teško je izdvojiti samo jednu stvar. Ako moram da biram, to bi bila velika modernizacija rada filijala. U aprilu 2016. godine uveli smo višenamenske uređaje i započeli transformaciju filijala i u skladu sa savremenim trendovima u bankarstvu i našim klijentima omogućili veću dostupnost usluga, time što transakcije mogu da obavljaju i nakon radnog vremena filijala 24 časa i sedam dana u nedelji. Danas mrežu Raiffeisen banke čini preko 200 uređaja na kojima klijenti, fizička i pravna lica, mogu obavljati veliki broj transakcija. Preko 97 odsto gotovinskih transakcija obavlja se preko tog kanala u ovom trenutku.
Transformaciju smo nastavili 2020. godine uvođenjem nekoliko novih strateških funkcija filijala, od kojih je jedna od najbitnijih bila digitalna edukacija. Osnažili smo klijente da u svakodnevnom poslovanju koriste naše digitalne usluge za jednostavne prodajne i servisne zahteve, a naši univerzalni savetnici u filijalama su im na raspolaganju za kompleksnije poslove, pitanja i stručne savete u vezi sa njihovim finansijama. U filijalama, kao glavnom kanalu za formiranje novih vrednosti i percepciju brenda jedne banke, uvedena je uloga brend ambasadora koja doprinosi jedinstvenom iskustvu klijenata. Napravili smo značajan tehnološki iskorak, ne zanemarujući kolege koji rade u poslovnicama i to se pokazalo kao odlično rešenje.
Ima li prostora da se bankarsko tržište u Srbiji dodatno konsoliduje?
– U Srbiji se broj banaka za deset godina smanjio sa tridesetak na 20, a nakon svih spajanja biće ih 19. Tome je doprineo i Raiffeisen akvizicijom Kredi Agrikol banke. Videćemo šta će budućnost doneti, ali moguća je i, pomalo očekivana, dodatna konsolidacija bankarskog tržišta u Srbiji u godinama koje su pred nama.
Koliko ćete ulagati u inovacije i digitalizaciju u oblasti bankarstva, koliko je to danas važno?
– Kada su inovacije i digitalizacija prioritet, kada presudno opredeljuju način na koji razmišljate, od dizajniranja, razvijanja prototipova do lansiranja novih proizvoda, onda se može reći da su na vrhu naših prioriteta. Dolaze novi klijenti, njihove potrebe se menjaju, menja se način na koji ulaze na tržište i komuniciraju sa bankom. Zato moramo da se prilagođavamo njihovim potrebama i budemo tamo gde su oni, biti im na usluzi, jer naš cilj je superiorno korisničko iskustvo. Vreme je faktor, determinanta, važan deo svakog biznisa. Ne može se poslovati u neskladu sa “duhom vremena” i očekivati naročiti rezultati.
Da li vidite neke specifične izazove ili prilike u savremenom bankarstvu, a u narednom periodu?
Tehnologija, na koju se svi u bankarstvu dosta oslanjaju, moćan je alat, ali i dalje nije svemoćna. Zato istovremeno predstavlja izazov i priliku. Trebalo bi iskoristiti sve njene pozitivne strane i raditi konstatno na inovacijama. Početna ushićenost zbog LLM modela (largue language models) i veštačke inteligencije je prošla i dolazi vreme sagledavanja njenih realnih dometa. Međutim, upotreba veštačke inteligencije koja olakšava život našim klijentima za nas nije nova, naprotiv. Sigurna sam da ćemo i u budućnost
Izvor: Blic
