Korona srezala profit banaka po drugi put – Bankar.rs
BANKEDOMAĆE BANKESLIDERSVE VESTI

Korona srezala profit banaka po drugi put

Bankarski sektor Srbije poslovao je u 2021, inače drugoj godini korone sa profitom, međutim, zarada im se još nije vratila na neke pređašnje iznose. Banke su prošle godine, posle oporezivanja, zaradile 49,3 milijarde dinara što je 417,8 miliona evra.

U 2020, prvoj godini korone profit im je bio manji kao posledica moratorijuma i visokih rezervacija i iznosio je 390 miliona evra. U 2019. kada su podnele deo troška za konvertovanje stambenih zajmova iz švajcarskog franka u evro zaradile su 530 miliona evra, a godinu dana ranije rekordnih 600 miliona evra. Ukratko, bankama poslednjih godina nije išlo loše, ali znaju i za bolje dane.

Šta je uzrok da se profit bankarskog sektora nije znatnije povećao u drugoj godini korone i šta su bile glavne odlike poslovanja?

Nenad Gujaničić, broker kuće „Momentum sekjuritis”, kaže da je profit bankarskog sektora u 2021. dostigao 49,3 milijarde dinara. Uprkos rastu profitabilnosti, profiti banaka nisu dostigli nivo od pre pandemije, tačnije u odnosu na 2018. i 2019. godinu.

„Međutim, rezultat banaka u osnovnom poslovnom području nije lošiji odnosno beleži se uzlazni trend u poređenju sa 2018. i 2019. Istina, neto prihod od kamata je tek neznatno veći u odnosu na pretpandemijski period, pre svega usled generalno niskog nivoa kamata na tržištu i niskih stopa rasta kreditne aktivnosti. Neto prihod od kamata dostigao je 129,1 milijardu dinara i bio je veći za 12,2 odsto u odnos na pandemijsku 2020. Najveći napredak u profitabilnosti bankarski sektor je napravio u segmentu naknada i provizija, što je posledica dominantnog položaja banaka na finansijskom tržištu. Neto prihod od naknada i provizija skočio je 50 odsto u odnosu na 2020. i iznosio je 55,7 milijardi dinara, a ova stavka bila je znatno veća i u odnosu na 2019. godinu”, navodi Gujaničić.

Prošla godina bila je veoma dinamična na bankarskom tržištu, jer su mnoge promenile vlasnike. Ipak neke se formalno vode i dalje odvojeno što znači da su im takvi i finansijski izveštaji. Kredi Agrikol još nije spojena sa Rajfajzen bankom, Sber banka koja je prodata AIK banci vodi se sada kao Naša AIK banka dok je prošle godine bila ruska, a Komercijalna i NLB takođe su prošle godine imale odvojene finansijske izveštaje.

Inteza banka je zadržala lidersku poziciju sa zaradom od 10,3 milijarde dinara koja je nešto veća u odnosu na godinu ranije kada je profit bio 9,5 milijardi dinara. Na drugo mesto posle dužeg vremena izbila je Rajfajzen banka sa zaradom od 6,8 milijardi dinara.

Od trećeg do petog mesta su AIK, Unikredit i OTP banka sa sličnim profitima u rasponu od 5,7 do 5,9 milijardi dinara. Mađarska OTP banka je, podsećanja radi bila kupac dve velike banke u Srbiji: prvo je kupila Vojvođansku, a zatim francusku Sosijete ženeral. Ovako „ukrupnjena” istisnula je Komercijalnu iz kluba pet najboljih mada je činjenica da se profit nekad najveće državne banke srozao u poslednje dve godine.

Po visini zarade od 3,6 milijardi dinara Komercijalna banka zauzima šesto mesto, a ni sa profitom NLB koja je kupila ne bi se pomerila mnogo naviše, jer je ova slovenačka banka lane zaradila oko 500 miliona dinara.

Sledeću grupu sa nižim profitom predvodi Erste banka sa zaradom od 2,4 milijarde dinara, sledi Banka Poštanska štedionica koja je lane zaradila 2,2 milijarde dinara, Kredi Agrikol sa zarađenih 1,7 milijardi. Kada ova francuska banka bude dodata Rajfajzenu jasno je da će profit austrijske banke znatno porasti. Gotovo identičnu zaradu kao francuska imala je ruska Sber banka, sada Naša AIK i to 1,7 milijardi dinara.

Turska Halk banka zaradila je gotovo 900 miliona dinara, Adiko 800 miliona dinara, Prokredit 469 miliona dinara, a Evrobank Direktna 414 miliona dinara, a slično i 3banka što je novo ime za novosadsku Oportjuniti.

Broj banaka koje su poslovale u minusu se smanjio i 2021. ih je bilo tri: Mobi banka uknjižila je gubitak od 412 miliona dinara, Api banka od 198 miliona dinara, a Mira bank 204 miliona dinara.

Izvor: Politika

Tags
Back to top button