Prošlog leta centralna banka omogućila je komercijalnim bankama da minimalno učešće za kredit za kupovinu prvog stana smanje sa 20 na 10 odsto. Ipak, do danas je samo pet banaka građanima ponudilo tu mogućnost, izveštava RTS. Istovremeno, pojedini građani tvrde da ih banke stavljaju na nekakve “crne liste” ako su makar jednu tužili sudu.
Vladimir Vasić iz Udruženja banaka Srbije naveo je da je broj od pet od 26 banaka koje su ponudile mogućnost manjeg učešća za kupovinu prvog stana znatan deo banaka koje imaju u ponudi stambene kredite.
“Vremenom, verovatno će se taj broj povećavati, budući da smo imali na početku jednu do dve banke. Banke mere rizik, ocenjuju kako da plasiraju svoja sredstva i ovo je jedna od mera podrške građevinskoj industriji, pre svega građanima da dođu do tog svog prvog stana, a s druge strane i treba vratiti taj kredit, tako da je to balans između jednog i drugog”, rekao je Vasić tokom gostovanja u Jutarnjem programu RTS-a.
Istakao je da očekuje da će još banaka smanjiti iznos učešća, uzimajući u obzir ekonomsku situaciju i stabilizaciju koja je bila urađena poslednjih godinu dana.
Vasić je naveo da nema posebnih uslova za kredit sa manjim učešćem i da svaka banka ima svoju politiku kako i kome odobrava sredstva.
“Banke su depozitno-kreditne institucije. One moraju da štite taj novac koji smo mi deponovali, tako da one vode računa o novcu koji daju i to je jedno od merila kome zapravo dati novac. Mislim da je to stvar poslovne politike svake pojedinačne banke”, naglasio je Vasić.
Dodao je da na kredite sa nižim učešćem nema većih kamata u poređenju sa drugim kreditima koji imaju veće učešće.
“Suština bankarstva, pogotovo danas, jeste da plasiramo sredstva i nikada nisu bila povoljnija ta sredstva. Zato ideja jeste da ljudi mogu sebi da priušte stan, kao nešto što je životna odluka”, rekao je Vasić.
Sve je više pravosnažnih presuda u korist građana koji su tužili banke za neplaćene troškove obrade kredita i premiju osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje kredita. Pojedini građani tvrde da im pojedine banke ne odobravaju kredite i dozvoljene minuse ako su makar jednom tužili neku banku.
Dejan Gavrilović iz Udruženja građana “Efektiva” naveo je da već neko vreme postoje žalbe na nekoliko banaka koje ne žele da produže saradnju sa postojećim klijentima koji su tužili te banke.
“Dakle, neko je tužio banku za nezakonitu naplatu troška obrade kredite ili premiju osiguranja kod Nacionalne korporacije, a banka mu se onda osveti za par meseci kada istekne dozvoljeni minus, pa neće da mu produži dozvoljeni minus ili recimo neće da mu da neki manji kredit, čekove”, kazao je Gavrilović.
Dodao je da je “Efektiva” prošle nedelje dobila informaciju od jednog građanina koji tvrdi da je otišao u drugu banku i da su mu tamo rekli da ne može da dobije kredit zato što je tužio banku čiji je klijent.
Dodao je da se informacija da banke razmenjuju te podatke pojavila prošle nedelje i da se on nada da to nije istina i da je u pitanju izolovani slučaj.
Vladimir Vasić iz Udruženja banaka Srbije rekao je da ne postoje crne liste i da banke ne razmenjuju informacije, osim onih koje su dozvoljene zakonom, poput kreditnog biroa.
“Nema tu nikakve osvete. To je poslovna politika svake pojedinačne banke, jeste da ceni kome daje kredit, kome ne”, naveo je Vasić i objasnio da bi činjenica da je neko tužio banku mogla da bude dobar osnov za nedavanje kredita klijentu koji je to učinio.
“Vi ako tužite banku, ima jedan proces. Bilo ko da tuži banku, banka mora da rezerviše sredstva. To je već jedan trošak i dok god traje taj spor, tri, četiri, pet godina, ta sredstva stoje sa strane i ako uđe jedan klijent koji nema tužbu i drugi koji ima i imaju potpuno iste kriterijume za dobijanje kredita, kome ćete vi pre dati sredstva – onome koji nema nikakav trošak za banku u tom trenutku ili onome koji već ima neki trošak za banku”, kazao je Vasić i dodao da banka ima pravo da ne odobri kredit.
Vladimir Vasić je rekao da je nedozvoljeni minus najskuplji proizvod, da je sledeći proizvod koji je skup dozvoljeni minus, dok svaki kredit ima nižu kamatnu stopu.
