Rođeni Holanđanin, Sid Sijbrandij, izgradio je alat za programere čija je vrednost procenjena na skoro tri milijarde dolara, a da nikada nije otvorio kancelariju. Sada upozorava kompanije kako bi trebalo da rade na daljinu.
Sijbrandij zna opasnosti rada od kuće. Ovaj preduzetnik je 2018. godine, nakon godina rada isključivo u maloj sobi, u svom stanu na 47. spratu u višespratnici u San Francisku, razvio probleme sa stopalima. Tako se preselio za sto koji ima traku za trčanje, pored zelenog ekrana prilagođenog održavanju “zoom” sastanaka i tri monitora.
Ali generalni direktor kompanije kaže da problem nije rad na daljinu, već način na koji se to čini.
Osim ako niste zaposleni u nekoj od nekolicine kompanija koje su u potpunosti prihvatile novu stvarnost rada, Sijbrandij misli da to verovatno radite pogrešno. Njegov radikalan stav za posao na daljinu: Efikasno je samo ako uđete u sve.
Kako on tvrdi, delimične mere rada na daljinu stvoriće nivo zaposlenih koji će vremenom podeliti radnu snagu, oterajući najuspešnije radnike koji ne žele da se takmiče sa lošijim postignućima svojih kolega.
“Videćemo neke kompanije koje će se baš zbog toga vratiti u kancelarije i pokušati da iskoriste situaciju najbolje, i mislim da će se teško boriti”, kaže on.
Kako njegova firma to radi: Osoblje se sastaje lično jedino na godišnjim skupovima kompanije u celosti, koji se održavaju (i u doba pre kovida) na živahnim i relativno jeftinim lokacijama poput Grčke, piše Forbes.
Još jedan stub “apsolutizma rada na daljinu” ove firme je radikalna transparentnost. Ova firma objavljuje javne onlajn priručnike u kojima se detaljno opisuje kako pristupa gotovo bilo kojoj temi.
Nećete tu pronaći pojedinačne plate zaposlenih, ali ćete pronaći strateške ciljeve rukovodilaca za tekući kvartal i tačnu formulu za izračunavanje zarada u 67 zemalja u kojima živi osoblje kompanije, od Kenije do Maroka, preneo je Blic.
Sve što nije u uputstvu, a koji se prostire na 8.400 stranica, verovatno je u internom Gugl dokumentu. Svaki sastanak u firmi ima najmanje jednog pratioca na mreži.
Sijbrandij se takođe u velikoj meri oslanja na dokumentaciju koja omogućava zaposlenima u firmi da rade nesmetano. Zaposleni ažuriraju dokumente i prave beleške ili asinhrono dele informacije u slek kanalima i video porukama. Rešene odluke ili planovi stapaju se u priručnik koji sve to prati.
“Svaki put kada treba da sačekate dozvolu ili odjavu da bi neko drugi nešto uradio, to je problem”, kaže on.
