Mobilni telefoni već cijelu jednu generaciju nisu samo telefoni. Pored osnovne namene za komunikaciju, oni su postali sredstvo za razonodu, zabavu i rad, a polako zauzimaju i značajno velike uloge u industrijama kao što su televizija, finansije, turizam… Konkurencija u segmentu proizvođača ovih aparata i svih dodatnih i propratnih aplikacija koje ih čini nezamjenjivim je ogromna, iako do naših prostora pristiže samo deo te palete koja je u modernom svetu mnogo veća, brža i šarenija.
A kakvo je stvarno stanje na tom tržištu robnih marki telefona u Srbiji, delom je odgovor dalo Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), koje je nedavno objavilo Analizu korišćenja i zastupljenosti mobilnih uređaja, na osnovu podataka koje je dobilo od tri mobilna operatera za ukupno 8.192.073 korisnika sa presekom stanja na dan 5. jun 2023. godine.
Na tržištu mobilne telefonije u Srbiji prisutan je veliki broj proizvođača i modela mobilnih telefona i uređaja. Detaljan prikaz svih zastupljenih proizvođača bi bio nepregledan i zato su u toj studiji analizirani samo oni proizvođači čijih telefona ima više od 1.000 po svakoj mreži. Analizom je konstatovano da je u Srbiji prisutno preko 40 proizvođača mobilnih telefona, a da čak 11 proizvođača ima učešće veće od 1odsto, te da oni zajedno drže čak 88,5odsto tržišta, dok preostalih 11,5odsto tržišta čini više od 30 ostalih različitih proizvođača.
Ovih 11 proizvođača koji dominiraju tržištem su: Alcatel, Apple, Nokia, Honor, Huawei, Motorola, Realme, Samsung, Xiaomi, ZTE i TCL, poređano po abecednom redu, ali ne i po veličini tržišnog učešća, dok samom analizom nije predstavljeno pojedinačno učešće ovih robnih marki.
Ono što analizom jeste procentualno predstavljeno je zastupljenost prisutnosti operativnih sistema, a zahvaljujući tim podacima jasno je da je čak 89 odsto telefona u klasi „pametnih“ telefona, dok 11 odsto i dalje koristi tzv stare telefone. Kada je u pitanju raspodjela pojedinih operativnih sistema među telefonima, ona u Srbiji izgleda ovako:
- Android (Google) – 63odsto,
- IoS (Apple) – 11odsto,
- Vlasnički op. sistemi i ostali – 15odsto
- Bez pametnog operativnog sistema – 11odsto korisnika.
Verujemo da bi se vrlo slični podaci mogli dobiti i analizom ostalih tržišta naše regije, te da je i zastupljenost proizvođača vrlo slična u svim zemljama regije.
Ovo je bio dobar uvod da pogledamo detaljnije gde se nalazi i kuda se kretalo tržište telekomunikacija u Srbiji do kraja prethodne godine, a kao izvore podataka za naše redovne analize koristili smo i sada javno dostupne podatke sa web sajta RATEL-a, kao i finansijske izvještaje poslovanja kompanija koja posluju u ovom sektoru.
Tržište mobilne i fiksne telefonije
Kao što smo već pomenuli u uvodu, broj aktivnih korisnika mobilne telefonije u Srbiji se tokom prethodne godine kretao na nivou od preko 8 miliona, dok se struktura tržišnog učešća pojedinih operatera godinama unazad vrlo malo menja. Najveći udeo i dalje drži Telekom Srbija sa 43,8 odsto ukupnog broja korisnika, slijedi Yettel (ex Telenor) sa svojih „betoniranih“ 31,7 odsto, te na kraju se nalazi A1 mreža (ex VIP) sa 23,7 odsto udela kada je broj aktivnih korisnika u pitanju, dok na virtuelne operatere otpada 0,8 odsto tržišta. U nastavku se nalazi pregled kretanja učešća među kompanijama za poslednih 7 godina, gdje se vidi da kompanije vrlo stabilno drže svoje učešće te da imaju vrlo verne korisnike.
Vrlo slične cifre se vide i kada se pogleda tržišno učešće pojedinih kompanijama u segmentima pripejd i postpejd aktivnih kartica, sa identičnim redosledom.
Postpejd: Telekom Srbija – 42,96 odsto, Yettet – 30,91 odsto, A1 – 26,01 odsto, Globaltel – 0,03 odsto
Pripejd: Telekom Srbija – 45,17 odsto, Yettet – 32,90 odsto, A1 – 19,88 odsto, Globaltel – 2,05 odsto.
Kao tržišni lider Telekom Srbija se može pohvaliti najboljom pokrivenošću kako teritorije, tako i stanovništva LTS (4G) mrežom. Niže u tabelama su prikazani podaci iz izveštaja Ratela o pokrivenosti:
U segmentu fiksne telefonije dominantno poslovanje beleži Telekom Srbija AD sa 74 odsto ukupnog broja pretplatnika, uprkos padu učešća tokom prethodne dvije godine, dok njegov glavni konkurent SBB drži nešto manje od 23 odsto tržišta:
Ako, pored svih ovih brojki koje odslikavaju cjelokupno tržište telekomunikacija Srbije, pogledamo kako su poslovale vodeće kompanija ovog segmenta privrede, videćemo da je ukupan ostvareni prihod 4 posmatrane kompanije tokom 2022. godine prvi put prešao iznos od 2 milijarde evra i bio je za skoro 11 odsto veći nego li godinu ranije. Rekorder po prihodima je kompanija Telekom Srbija AD koja je samo u Srbiji uspela samostalno da prebaci milijardu prihoda, gledajući samo nekonsolidovan godišnji finansijski izveštaj za 2022. godinu.
Na drugoj poziciji po prihodima je kompanija Yettel, sa ostvarenih skoro 490 miliona evra prihoda, dok je na trećem meestu kompanija A1 koja je zabeležila najveći godišnji rast prihoda (preko 13 odsto) i registrovala ukupno 365 miliona evra na ovoj stavci. Na kraju liste je kompanija SBB doo sa skoro 260 miliona evra ukupnih prihoda uz najmanji godišnji rast u okviru posmatranih kompanija od 3,65 odsto. U grafiku u nastavku možete vidjeti kretanje prihoda posmatranih kompanija u hiljadama evra tokom prethodnih 5 godina.
Zbirni neto dobitak posmatranih kompanija je tokom prethodne godine bio veći za preko 7 odsto nego li godinu ranije, sa rekordno visokim proknjiženim dobitkom od čak 266 miliona evra.
Rang lista u ovom analiziranom segmentu je identična kao i kada su u pitanju ukupni prihodi kompanija, na prvom mestu je Telekom Srbija koji je 2022. godinu završio sa preko 113 miliona evra neto zarade, sledi Yettel sa 72 miliona evra dobiti, pa A1 sa 45 miliona vura pozitvnog neto rezultata, te na kraju i SBB koji je na konto dobitka upisao cifru od skoro 35 miliona evra. Kada su u pitanju godišnje promjene, najbolji rezultat je ostvario Yettel sa skoro 16 odsto rasta neto dobiti kao i A1 sa skoro 12 odsto boljim rezultatom nego li godinu ranije.
Sve ove, ali i istorijske podatke za prethodnih 5 godina potrudili smo se da predstavimo u tabeli u nastavku.
S obzirom da je ovo sektor sa veoma visokim izdvajanjima za troškove amortizacije, smatramo da je adekvatno ovdje pomenuti i poslovanje kompanija kroz pokazatelj EBITDA, tj stanje poslovnog rezultata pre nego se oduzmu pomenuti troškovi,kao i troškovi finansiranja. Daleko najbolji rezultat po ovom pokazatelju tokom 2022. godine takođe je ostvario Telekom Srbija sa čak 422 miliona zarade, dok su ostale kompanije na prilično izjednačenom nivou: Yettel je ostvario 127 miliona evra EBITDA, dok dok su A1 i SBB zaradili 125 tj 124 miliona evra ponaosob, po EBITDA kategoriji merenja poslovnog rezultata.
Odlični poslovni rezultati su uticali da kompanije dodatno ojačaju svoj kapital, te tako ova stavka u bilansima Telekoma Srbije se primakla cifri od 1,5 milijardi evra, SBB je na 274 miliona evra kapitala, Yettel na 219 miliona evra i A1 na 134 miliona evra kapitala. Ako pak posmatramo uspešnost angažovanja tog kapitala kroz ROE koeficijent vidimo da kompanija A1 najefikasnije koristi svoj kapital uz koeficijent povrata od skoro 40 odsto, a slijedi je Yettel sa ROE koeficijentom od 35 odsto.
Ipak, najljepša brojka je svakako ona na stavci prosječnog broja zaposlenih u kompanijama. Ukupan broj zapošljenih u ovim kompanijama na kraju 2022. godine je bio 12.846 i isti je veći za čak 1.151 zapošljenog radnika/cu u odnosu na godinu ranije.
Telekom Srbija je povećao broj zaposlenih za čak 680 te ih tako u ovoj kompaniji trenutno aktivno radi 7.980, na drugom mestu je kompanija Yettel sa 291 novoangažovanih što u totalu čini 1.680 zaposlenih, dok je A1 broj zaposelnih povećao za 211 novih kolega/inica. SBB je jedina kompanija koja je smanjila broj zaposlenih tokom 2022. godine sa 1.589 na 1.558.
U nastavku je grafik i tabela gde je predstavljen broj zaposlenih po kompanijama, a ono što svakako upada u oko posmatraču jeste činjenica da je Yettel sa poslednjeg mjesta po ovom pokazatelju u 2019. godini uspeo da stigne na drugo mesto među poslodavacima tokom prethodne godine, dok su sve 4 kompanije za poslednje 4 godine uspele da povećaju radnu snagu za više od 2,6 hiljada novoupošljenih, što jeste cifra za poštovanje.
Na kraju želimo da pomenemo i dve tehničke stavke koje se odnose na pristup internetu i distribuciju medijskog sadržaja, a u kojima vodeću ulogu imaju kompanije Telekom Srbija i SBB. Ono što je značajno jeste činjenica da je Telekom Srbija uspo da zauzme više od polovine tržište kada je u pitanju distribucija medijskog sadržaja, sa 52,6 odsto korisnika na kraju 2022. godine, dok SBB kontroliše 43,7 odsto od ukupnog broja korisnika kablovskih TV operatera.
Situacija na tržištu interneta je vrlo slična, Telekom Srbija je kompanija čije povjerenje ima 56,8 odsto ukupnog broja korisnika, dok SBB par godina gubi polako učešće te je trenutno na 30,2 odsto tržišta. Ostale kompanije u ovom segmetnu zauzimaju nešto malo preko 13 odsto tržišta.
Zanimljiv podatak iz izveštaja RATEL-a je i taj koji govori da su među korisnicima sve popularniji paketi usluga, pa je tako na kraju 2022. godine broj pretplatnika paketa usluga bio 1,72 miliona, a među paketima je najzastupljeniji onaj sa 3 usluge „internet+fiksna+TV“ kog bira čak 43,6 odsto korisnika. Na drugom mestu je paket „internet+TV“ kog ima 24,7 odsto korisnika, dok je na trećoj poziciji paket sa 4 usluge „internet+fiksna+TV+mobilna“ kom je povjerenje pružilo 18,4 odsto korisnika na kraju prethodne godine.
