Kompanije sve manje spominju diplome u oglasima za posao – Bankar.rs
SLIDERSVE VESTI

Kompanije sve manje spominju diplome u oglasima za posao

Uz veliku pompu, kompanije odbacuju četvorogodišnje diplome iz svojih oglasa za posao, pretvarajući koncept „zapošljavanja zasnovanog na veštinama“ u ono što je sada poželjno.

U septembru je Volmart najavio da planira da ukloni diplomu kao uslov za stotine korporativnih poslova. U junu 2022. godine, Dženeral motors je saopštio da odustaje od četvorogodišnih fakultetskih diploma za brojne poslove. Ranije te godine, Delta erlajns dospeo je na naslovne strane zbog uklanjanja diplome kao preduslova prilikom zapošljavanja pilota.

Ali istraživanje tržišta rada ima za cilj da odgovori na pitanje koje se nadvija nad pomenutim konceptom „zapošljavanja zasnovanog na veštinama“: Kompanije odbacuju zahteve za diplomu, ali koliko zapravo zapošljavaju ljude bez diploma na tim poslovima?

Ne mnogo, barem generalno. To je pokazao novi izveštaj projekta Upravljanje budućnošću rada Harvardske poslovne škole i Instituta Burning glass, neprofitne istraživačke organizacije koja proučava radnu snagu. Utvrđeno je da, iako se rezultati uveliko razlikuju od kompanije do kompanije, pri čemu su neki preduzeli ozbiljne poteze i zaista zapošljavali radnike bez diplome, na kraju, napredak je bio izrazito slab.

Za poslove na kojima su istraživači mogli da vide da je uslov diplome uklonjen za određena radna mesta i gde je bilo dovoljno zapošljavanja da bi se dobio kredibilan uzorak, istraživači procenjuju da su firme povećale udeo radnika angažovanih bez diplome za samo oko 3,5 procentnih poena.

Posmatrajući celokupno tržište rada, uticaj je daleko manji. Sve u svemu, istraživači su primetili neto promenu od samo oko 0,14 procentnih poena u zapošljavanju kandidata bez diplome, što znači da je obećanje „zapošljavanja zasnovanog na veštinama“ uticalo na manje od jednog od 700 zaposlenih ljudi prošle godine.

“Ovo pokazuje da je zaista teško pretvoriti iskrenu nameru zapošljavanja po osnovu veština u stvarna radna mesta“, kaže Met Siglmen, predsednik Brning gles instututa i koautor izveštaja.

Šta je pokazalo istraživanje

Istraživači su koristili podatke kompanije za analizu tržišta rada Lajtkast (Lightcast) za analizu 316 miliona jedinstvenih onlajn oglasa za posao od 2012. godine, fokusirajući se samo na 11.300 pozicija, specifičnih kategorija poslova u određenim kompanijama, koje su ispunjavale kriterijume. Zatim su uparili podatke iz ovih oglasa za posao sa bazom podataka u kojoj je više od 65 miliona zaposlenih i istorije njihovih karijera, popunjenih iz onlajn profila i baza podataka, da bi bili sumirani nivoi obrazovanja, videlo ko je angažovan na identifikovanim radnim mestima i dobili rezultati.

Dobre vesti: Izveštaj je otkrio skoro četvorostruko povećanje poslova od 2014. kod kojih je uklonjen uslov diplome. To znači da kompanije preduzimaju korake u pravom smeru, kaže Džozef Fuler, jedan od koautora izveštaja i profesor na Harvard poslovnoj školi koja učestvuje u vođenju projekta HBS. Ali, praćenje tih zapošljavanja je mnogo teže.

“Možete imati sve pojedinosti o raznolikosti oglasa za posao, kao i oko uklanjanja dodatnih uslova za posao kao što su diplome… Ali to ne znači da pojedinačni menadžer za zapošljavanje koji traži tri (slično kvalifikovana) kandidata – od kojih jedan ima fakultetsku diplomu, a dvojica nemaju – ne podrazumeva kandidata sa više akreditiva”, kaže Fuler.

Izveštaj analizira šta je postalo posebno vruća tema među korporativnim HR liderima dok su pokušavali da reše uporni manjak radne snage u isto vreme kada je porastao pritisak da se poveća raznolikost zaposlenih. Ideja koja stoji iza „zapošljavanja zasnovanog na veštinama“ nije da se odustane od diploma za poslove koji su im potrebni, kao što su računovođe, inženjeri ili advokati, već da se to primeni na poslove kao što su supervizori prodaje, stručnjaci za računarsku podršku ili oni koji rade u osiguravajućim kućama.

Dakle, na one koji su možda stekli potrebne veštine kroz iskustvo na poslu ili kroz platforme za učenje na mreži ili alternativne puteve kao što su sertifikati. Istraživanje koje je sproveo Ziprekruter na 2.000 kompanija krajem 2022. pokazalo je da se 45 odsto firmi rešilo uslova diplome za neke poslove.

To je svojevrsni preokret nakon decenija “inflacije diploma“, kada su kompanije tražile završene fakultete i za poslove za koje to nije neophodno pošto je bilo sve više diplomiranih Amerikanaca. Fuler veruje da kompanije uklanjaju uslov diplome u nadi da to može pomoći usled manjka talenata ili povećati raznolikost, ali kaže da su neke možda poklekle usred pritiska grupa zaposlenih, odbora direktora ili nakon što su gledali kako konkurenti čine slične poteze, a da nisu u potpunosti prepoznali sve izazove koje takav potez nosi.

„Oklevam da kažem da postoji ’odstrel vrlina’, zaista ne mislim da su firme cinične u vezi sa ovim“, kaže Fuler. Ali „kompanijama je lako da izdaju saopštenja za javnost ili da kažu nešto na sastanku ili u gradskoj skupštini ili u svom godišnjem izveštaju.

I velike kompanije nisu tražile diplome

Sprovesti to u realnost je mnogo teže. Na osnovu podataka, istraživači su podelili kompanije u tri grupe, a nešto više od trećine kompanija ili 37 odsto je napredovalo angažujući 18 odsto više radnika bez diplome na poslovima za koje su ranije bile potrebne diplome. Brojne firme u ovoj grupi su male, ali u izveštaju se navode i one poput Volmarta, Dženeral motorsa i Jelpa kao “lidera“ u zapošljavanju po osnovu veština.

Ostali nisu toliko napredovali. Najveća grupa, oko 45 odsto kompanija imala je mali ili nikakav napredak u zapošljavanju radnika bez diplome na poslove kod kojih su je nekada zahtevali, navodi se u izveštaju.

U firmama kao što su Orakl ili Lokid Martin, navodi se u izveštaju, istraživači su primetili malo promena u obrascima zapošljavanja. Preostale kompanije, u izveštaju se navode imena kao što su Delta erlajns i Nestle, pokazale su početni napredak u zapošljavanju radnika bez diplome, ali se činilo da su potom nazadovali, a brojke su se vratile na prethodni nivo.

Portparol Delte rekao je da kompanija ne vidi ovaj trend na isti način, i da će njeni brojevi izgledati drugačije jer je zapošljavala bez presedana tokom oporavka od pandemije. U saopštenju poslatom e-poštom, ova firma istakla je da je „ponosna i ostaje posvećena strategiji talenata zasnovanoj na veštinama koja je uklonila barijere za ulazak i proširila svoje fondove talenata. Fokus je da zaposlimo najbolje kandidate za svaku poziciju, bez obzira na to gde su stekli veštine”.

U saopštenju poslatom e-poštom, portparol kompanije Lokhid Martin je rekao “mi smo posvećeni našim osnovnim vrednostima da radimo ono što je ispravno, poštujemo druge i radimo najbolje što možemo“, napominjući da „ulažemo u prave napore kako bismo angažovali najbolje talente koji predstavljaju našu kompaniju“ i rade „na izgradnji radnog mesta koje pokreće inovacije i pruža različite perspektive”. Orakl i Nestle nisu odmah odgovorili na mejlove koje je poslao Forbes.

Sigelman kaže da zbog toga što studija prikazuje konkretne poslove u konkretnim kompanijama, šire ekonomske promene ne bi trebalo da utiču na analizu. „Ono što ovde vidimo odražava naporan rad koji je neophodan da se sve promene koje kompanije planiraju i sprovedu u praksi“, kaže on.

Za Sigelmana, to se svodi na „sistematizaciju procesa“, napominjući, na primer, da neke firme traže od kandidata angažman na više radnih zadataka ili da preuzmu manje projekte kako bi pomogli u proceni specifičnih veština.

Fuler, u međuvremenu, sugeriše da je važno da kompanije traže načine da prošire grupu kandidata ako u njoj nema dovoljno radnika bez diplome i da prate njihov napredak kako bi videli kako rade. Bez tih podataka, ljudi se brzo vrate starim navikama, a s vrha je teško videti šta se dešava na terenu. Prečesto, „što ste duže u nekoj kompaniji, više ste uvereni da će se promene koje ste najavili i dogoditi“.

Tags
Back to top button