Stiv Henke: Kako trgovinske politike velikih sila oblikuju ekonomsku budućnost Balkana

• Carinske barijere ne mogu održivo podstaći ekonomski rast
• Protekcionizam SAD-a i EU – Blagoslov ili pretnja za male ekonomije?

Ugledni američki ekonomista Stiv Henke (Steve Hanke), profesor primenjene ekonomije na UniverzitetuJohns Hopkins, u intervjuu za bankar.me govori o ekonomskoj politici SAD-a, protekcionizmu, uticaju trgovinskih tenzija između velikih sila na male ekonomije poput Crne Gore, kao i mogućim strategijama za suočavanje sa globalnim ekonomskim pritiscima.

Henke ističe da carine i trgovinska ograničenja dugoročno ne mogu podstaći održiv ekonomski rast, već dovode do neefikasnosti i poremećaja u raspodeli resursa. Iako protekcionizam velikih ekonomija može naneti štetu globalnoj trgovini, on paradoksalno može doneti koristi manjim zemljama koje nisu direktno pogođene carinama.

Kao rešenje za zemlje poput Crne Gore, Hanke predlaže unilateralnu slobodnu trgovinu po uzoru na Hong Kong, kako bi se osigurao ekonomski rast i stabilnost.

-Kako biste procenili najnoviju ekonomsku politiku Sjedinjenih Država u pogledu carina i trgovinskih ograničenja? Da li su oni održivi na duži rok?

Ideja da će predložene politike predsednika Trampa značajno uticati na inflaciju je nerealna. Inflacija je u suštini monetarni fenomen. Značajne promene inflacije uvijek i svuda prethode značajnim promenama u zalihama novca. Neposredni, prvi efekti carina biće smanjenje kupovne moći Amerikanaca, poremećaji u američkoj ekonomiji, i niža proizvodnja i ekonomski rast u poređenju sa onim što bi bili u odsustvu carina. Tokom vremena, carine i trgovinska ograničenja stvaraju neefikasnosti i pogrešne raspodele resursa, čineći ih neodrživim kao dugoročnu politiku za ekonomski rast.

-Trampova administracija je često koristila carine kao ekonomski alat. Da li mislite da će SAD nastaviti sa protekcionističkom politikom u budućnosti, bez obzira ko je predsednik?

Kao merkantilist, predsjednik Tramp vidi trgovinske deficite kao inherentno negativne i pripisuje ih politikama drugih zemalja. Suprotno onome što merkantilisti veruju, negativni trgovinski bilans u SAD-u nije ‘problem’, niti je uzrokovan nepoštenim trgovinskim praksama stranaca. Po definiciji, trgovinski bilans zemlje u potpunosti je određen jazom između njene domaće štednje i domaćih investicija. Ako je domaća štednja zemlje veća od njenih domaćih investicija, kao što je slučaj sa Kinom, ona će zabeležiti trgovinski suficit. Isto tako, ako zemlja ima deficit štednje, kao što je slučaj sa Sjedinjenim Državama, ona će zabilježiti trgovinski deficit.

Nastavak protekcionističkih politika u SAD-u će u velikoj meri zavisiti od stava predsednika koji je na funkciji. Samo ako budući predsednik prihvati merkantilistički pogled, SAD će nastaviti sa svojim protekcionističkim merama.

-Kako povećane carine i trgovinske tenzije između velikih ekonomija, kao što su SAD i Kina, utiču na male ekonomije – poput Crne Gore, ali i šireg Balkana?

Ironično, trgovinske tenzije i povećane carine između velikih ekonomija poput SAD-a i Kine mogu koristiti manjim ekonomijama. Pošto američke carine neće promeniti ukupni trgovinski deficit SAD-a, uvođenje carina na jednu zemlju, kao što je Kina, rezultiraće time da će trgovinski deficit SAD-a biti popunjen manjim zemljama za koje nisu uvedene carine. Na primer, carine uvedene na Kinu su u velikoj meri preusmerile ekonomsku aktivnost ka Vijetnamu, gde izvoz u Sjedinjene Države naglo raste. Stoga, protekcionističke politike među većim zemljama mogu biti “skriveni” blagoslov za manje zemlje poput Crne Gore i drugih na Balkanu.

-Da li verujete da EU takođe koristi carine kao instrument ekonomske kontrole nad Zapadnim Balkanom? Kako bi male zemlje poput Crne Gore trebalo da odgovore na takve pritiske?

Da, EU koristi carine kao ekonomski alat za vršenje uticaja nad Zapadnim Balkanom. Kao odgovor na takve pritiske, Crna Gora i druge male ekonomije bi trebalo da usvoje strategiju unilateralne slobodne trgovine, sličnu pristupu koji je preuzeo Hong Kong.

• Stiv Henke je profesor primenjene ekonomije na Univerzitetu Džons Hopkins. Služio je kao državni savetnik i glavni savetnik predsednika Mila Đukanovića od 1999. do 2003. godine, kada je bio arhitekta crnogorske “dolarizacije” — prelaska Crne Gore sa jugoslovenskog dinara na nemačku marku.

“Obeleženi” čovjek – na nišanu zbog reformi koje je sprovodio

• U knjizi “Autobiografije libertarijanaca” u delu posvećenom profesoru Henkeu “Život među “EKON-omima” za naše prostore posebno zanimljiv je deo njegove karijere na ovim prostrima. Ljubaznošću profesora Henkea, čitaocima dajemo ovu biografiju, uz prevod jednog dela – sa dešavanjima iz bivše SFRJ i kasnije Crne Gore:  A Life Among the Econ Final

… Sledeći značajan događaj uključivao je rušenje Saveza komunista u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, gde sam služio kao lični ekonomski savetnik zamenika premijera Živka Pregla od 1990. do juna 1991. godine.

Prvo sam se sreo sa Preglom krajem 1989. na večeri u Beču, koju je organizovao naš dobri prijatelj, pokojni Daniel Svarovski iz kompanije Svarovski kristal. Svarovski je bio veliki pobornik austrijske škole ekonomije i uspostavljanja slobodnih tržišnih ekonomija u bivšim komunističkim zemljama.

Dan nakon te prijatne večere, Pregl – osoba odgovorna za razvoj ekonomskih reformi u jugoslovenskoj vladi koju je vodio pokojni Ante Marković – zatražio je sastanak. Razgovarali smo o Preglovim idejama za reforme, i Pregl me je pozvao da postanem njegov savetnik. Naznačio sam da imam rezervacije jer sam klasični liberalni, slobodnotržišni ekonomista, a Pregl je bio lider Saveza komunista Jugoslavije.

Pregl me je tada iznenadio kada je rekao da su moje kvalifikacije upravo razlog zašto me je pozvao da budem njegov savetnik. Tvrdio je da želi sprovesti slobodnotržišne reforme i da ne želi razvodnjen savet. U tom trenutku, naznačio sam da ću postati njegov savetnik pod uslovom da sruši komunističku partiju u Jugoslaviji. Pregl je pitao: “Kako ću, pobogu, to da uradim?” Predstavio sam precizan plan igre. Pregl je istrajao i zaista srušio Savez u januaru 1990. Tada sam postao Preglov lični ekonomski savjetnik.

Kao što je Makijaveli više puta naglašavao, ništa veliko se nikad ne može postići bez opasnosti. Koliko je bio u pravu. Neke valutne reforme koje sam predložio prijetile su da uznemire ustaljeni poredak. Ta prijetnja me je stavila na nišan državno sponzorisanih ubica u tri navrata.

Prva dva su bila u Indoneziji. Tokom jednog od naših noćnih sastanaka u njegovom malom kabinetu u privatnoj rezidenciji, predsjednik Suharto me je iznenadio izjavom da ima dobre obaveštajne podatke da sam obeležen čovek. Obavestio me je da me dve strane službe žele ukloniti. Kao rezultat toga, Suharto je dodelio značajan deo svog ličnog obezbeđenja da pazi na gospođu Hanke i mene 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji.

Sljedeći put kada sam dobio obaveštenje da sam “obeležen čovjek” (na nišanu) bilo je 1999. godine u Crnoj Gori, gde sam služio kao državni savjetnik, pozicija koja je nosila ministarski rang, i kao savetnik predsednika Mila Đukanovića. U tom svojstvu, utvrdio sam da je zamjena jugoslovenskog dinara njemačkom markom i izvodljiva i poželjna.

1999. godine, Crna Gora je još uvijek, zajedno sa Srbijom, bila dio Savezne Republike Jugoslavije, a moćnik Slobodan Milošević je bio predsednik Jugoslavije. Dana 2. novembra 1999. Đukanović je napravio odlučujući potez koji će Crnu Goru postaviti na put ka nezavisnosti: dao je nemačkoj marki status zakonskog sredstva plaćanja. To je praktično eliminisalo dinar iz opticaja u Crnoj Gori. Takođe je razbesnilo Miloševića. Ponovo sam postao obeležen čovjek.

Jugoslovenski ministar informisanja Goran Matić proizveo je stalan tok bizarnih priča. Među ostalim optužbama, optužen sam da sam vođa krijumčarskog prstena koji destabilizuje srpsku ekonomiju plaveći je falsifikovanim dinarima. Najspektakularnija tvrdnja, međutim, bila je da sam francuski tajni agent koji kontroliše udarni tim pod kodnim imenom “Pauk”, i da je misija ovog petočlanog tima bila da ubije Miloševića.

Pored ove komedije apsurda, postojala je i ozbiljna strana. Znao sam to, jer me je Đukanović obavestio o opasnosti i dodelio jako obezbeđenje da pazi na gospođu Hanke i mene.